Noć je Dan. Dan je Noć.

To je pojava koju primeti svaki pristojan rob ili niskoplasirani pripadnik modernog neoliberalnokapitalističkog društva. Ustaješ kad spavaju petli da bi pošao na posao a s istog dolaziš  kad drugarice sove krenu da love. Dobrodošao u moderno društvo.

Kapitalizam na steroidima, našikan dopom udara po celom svetu. Vreme je da, poštovane dame i gospodo, ili napustimo moderne tokove ili postanemo sam tok.  Građansko društvo i sloj, više ne postoje. Polako ali sigurno ulazimo u varvarske vode gde vladaju zakoni jačeg em silnijeg. Radi se ponovo za šaku pasulja  i komad hleba.  Standard ponovo pada, umesto da raste ili bar stagnira.

Pitanje je šta želiš za sebe?  Stvari sigurno idu na gore. Život je jedan. Proživi ga kako valja. Selo je uvek alternativa. Jedino bezbedno utociste. Naturalna proizvodnja ponovo uzima važno mesto u istoriji.  Proizvedi sa sebe i svoju porodicu a sve preko (ako ičeg i bude) menjaj za ono što nemaš. Novac kao roba sve manje postaje bitan.

Ima li tu ičeg primitivnog? idemo li u nazad? Da li je sunovrat teško predvideti?  Ili mi odbijamo da poverujemo u ono što nam se odvija pred očima?

Negde. Jednom. Puknut će tišina i označiti kraj čekrka. Namotaj živaca ima svoj završetak. Kao i uvek u istoriji, iz kraja rodit će se novi početak. A ljudi….lica, samo su milisekunde u decenijama beskonačnosti.

Svako za sebe. Sam, kao kap u okeanima beskraja. Nedaj se nikada. Imaš to da jesi. Da postojiš. Duni kao vetar, zareži u mrak. Budi trag.

To što si mali ne znači da treba da izblediš bez glasa.

 

Piva Malte

Čisk pivo- Malteško

Čisk pivo- Malteško

Cody’s- Nemačka

Skol- Malta

Skol- Malta

Bear Beer-Danska

Bear Beer-Danska

1565 Lager- Malta

1565 Lager- Malta

Barley- Poljska

Barley- Poljska

Bavaria- Holandija

Bavaria- Holandija

Oranjeboom-Holandija

Oranjeboom-Holandija

Blue Label- Malta

Blue Label- Malta

Finkbrau-Nemačka

Finkbrau-Nemačka

Perlenbacher-Nemačka

Perlenbacher-Nemačka

Ochakovo-Rusija

Ochakovo-Rusija

Inspirisan velikim brojem komentara na mom članku o Zaječarskom pivu (mom omiljenom domaćem pivcu), te nemajući šta da dodam jer se u komentarima nanizalo toliko novih podataka koji su zaokružili priču o Zaječarcu, odlučio sam da slikom prikažem pivsku situaciju na Malti.

Ovde, u supermarketima, pored Heinekena, Stella Artois, i gomile cidera koji se spadaju u skuplju robu možete naći izobilje dobrog piva za neku normalnu da kažem nižu cenu.

Domaća, malteška piva iako ne tako dobra drže visoku cenu i kreću se od 1-1,5 evra po limenci od 500 ml.

Nama manje poznata nemačka i danska piva kao i poljska kreću se od 45 do 60 centi po istoj limenci i većina su sasvim dobra za svakodnevnu konzumaciju i relaksaciju.

Po meni, šampion je holandska Bavaria koja nudi vrhunski kvalitet i dobar ukus za samo 80 centi.

Očakov specijal je rusko pivo koje je možda i najukusnije pivce ali je njegova cena paprenih 1,5 evra pa se ne pije baš često.

Pored ovih piva možete naći razne stout-ove i red-ove britanskog porekla po paprenoj ceni ali sreća ne leže mi nikako.

Brain on strike!!

BrainVacation1

Nisam postovao ništa od 19. aprila. Nije da nemam ideja no mi je u glavi fešta. Previše vesti, previše emocija, danonoćne analize problema i mogućih scenarija, Dačić u Americi, Koštunica ponovo izašao iz stana, Vučić na Kosovu, Crkva preuzima državu, Kosovo je Srbija- Kosovo nije Srbija, novi Star Trek u bioskopima, čas kiša-čas sunce, piša mi se a opet i srao bih.

Nagomilalo se puno toga a moje sredoglavlje još navrlo da čita neke novine i knjige pa se zamorilo bespotrebno. Nije glava za čitanje (uvek je govorio moj deda) nego da se čovek more lepo počešljati i kapu natakarit.

Smanjio sam i alkohol i to gadno. Nisam ja navikao suva grla disati. Biće da je i to doprinelo da se glavni administrator u mojoj lobanji propisno iznervira i proglasi PAUZU DO DALJNJEG.

Bilo kako bilo, ovo je prinudni odmor Insanije. Kad joj bude vreme, zaživeće ponovo?

AUTOMOBILI

Malo je dorađen.

Malo je dorađen.

 

Hmm…izvor nepresušnog zadovoljstva za milione ljudi širom planete, afrodizijak za muškarce, simbol muške potencije i lovarnosti za žene, nedosanjani san za mnoge…a za mene skoro NIŠTA. Dobro prevozno sredstvo. Što ga  manje moram popravljati i održavati toliko je bolje. Najbolje je ono koje još i troši k’o upaljač.

Ne kažem da jednog dana neću spoznati ono što mnogi vide u ovoj korisnoj napravi ali ovog momenta još nisam. Imao sam prilike da vozim i da budem vožen u dobrim automobilima ali nikada nisam osetio tu ljubav prema autu, zvuku motora ili mirisu njegovih presvlaka za sedišta. Adrenalin u velikim brzinama i američke fore da svom automobili nadenete ime tipa Besi, Švarc i sl. zvuče mi interesantno kao i plivanje u bazenu motornog ulja. Ipak svedoci smo da ima dosta ljudi koji žive za takve stvari a to je već ozbiljan hedonizam. Sustina je da sam u ovoj oblasti dosta neiskusan jer sam nekako vođen nezainteresovanošću, eskivirao upuštanje u dublje analize ovog sveta iako sam bio i ostao okružen auto manijacima.

 

Čarobni breg

Obično kritikujem. Srbija je puna sranja. Toliko je sjebana da su i Srbije iz paralelnih dimenzija, sve do jedne, još u većim govnima od ove u kojoj mi živimo. Pa kako onda da ostanem ravnodušan. Ne nerviram se mnogo. Živimo u zemlji gde je sedam patuljaka zapravo svinja mangulica i šest ovčijih brabonjaka a Snežana se srozala na oblik koji ozbiljno podseća na paramecijum u petrijevoj šolji. To je fakat. Ali… (što volim ovo  ali. ) …Baba. Dakle Ali-Baba. Nisam mogao da odolim.

Htedoh reći da ima u ovoj čudnoj zemlji i lepih stvari. Prelepih. Čarobnih čak. Takva mesta ostavljaju sve bez daha. Ona su naše blago i  treba da ih čuvamo jer…pa nema ih mnogo. Jednom prilikom, ne tako davno, proveo sam tri nezaboravna dana u društvu fantastičnih ljudi na mojoj omiljenoj planini. Sve je bilo super. Najlepši momenat za mene, bio je trenutak kad smo iz šume, nekim krivudavim putem, poput onog iz bajke, izbili na ogroman proplanak. Veliki breg, kakav nisam mogao u glavi zamisliti, više nego savršen, nestvaran prostirao se svuda oko nas. U nedogled.

Čarobni breg Cvetni tepih prozor The Six Vrh

Čarobni breg. Planina Tara. Zapadna Srbija.

Ni sad ne znam koji je to deo Tare ili kako se zove. Mislim da bi ga pronašao ponovo, mada nisam siguran. Verovatno tako isto misli Alisa za Zemlju Čuda.

Jedino što ja tamo nisam jeo lude pečurke a Alisa je lepo hasala.

Na vrelu Grze – biser kraj Paraćina

Veliki brat na Farmi

Ako nabijem sebi ovo u šupak, hoću li dobiti neku kintu više?

Ako nabijem sebi ovo u šupak, hoću li dobiti neku kintu više?

Neko ima VB, neko ima Farmu a Srbija, fala bogu i jedno i drugo. Kod nas Veliki brat na radnoj terapiji sa ostalim farmerima, muze krave i pravi sir s aflatoksinom. Sećam se kad se pojavio VB. Bio sam malo uplašen od onog džinovskog oka sa robotizovanim glasom, pa kad bi se čula najavno-odjavna špica meni bi se dlake na leđima fajn nakostrešile. Znao sam da sledi nežni, umili glasić pogolemog brata nam, i svevideće oko koje ne trepne ni kad the Buraz prdne. Od tog prizora sam noću imao jezive snove.

Često sam se budio okupan u znoju, istraumiran i prebledeo. Onda sam shvatio da moram u snovima da se izborim protiv jebenog oka. Moram da ga nađem i nabodem mu ruku do nadlaktice. Da više nikada nikog ne pogleda. Da ceo život nosi crni gusarski povez preko oka. Da ga od tada zovu Crnooko. Zaspem sledeće veče. Kao bežim po nekoj pustinji a ono ispred mene piramida. Sačekam da padne noć pa na mom vernom pink jednorogu (Pinkiju) uletim u istu s ciljem da tamo nađem džinovsko oko. I bilo je tamo, duboko u središtu piramide. Sa njim su bili Milić-Vukašinović, Era Ojdanić, Čip i Dejl, Mič iz Baywatch-a, Vendi i Branko Kockica. Ne pitajte zašto. Uglavnom, uletevši unutra, prekinuo sam ih u  dobro zahuktaloj partiiji žmurke. Mada sam posle čuo da je bilo poprilično dosadno jer se niko  nije mogao sakriti od samohodnog preraslog organa vida. Em sve vidi, em voli da ocinkari  druge, pa se svaka partija očas završavala. Ej ,jebem ti lebac, kad se ni Era nije od njega mogao sakriti i to u piramidi. Šta bi na to rekli faraoni? Da se vratimo na suštinu. Uletim ja tako u p. i nabijem šakom odbeglo kiklopovo okce posred zenice a tik ispod kapka. Tu negde. Istog trena se probudim sa osmehom na licu.

Strah je potpuno nestao ali do dana današnjeg mi nekako nelagodno kad se pomene taj VB. Nestade neželjenog brata neko vreme. Onda se vratio, jači i bolji. Brat nad bratom a još velik. Uz to mu se pridružila ekipa „farmera“ sa pinkovog ranča iz Pizdinaca. Ono moje veče u piramidi ispade piknik. To je bio hor bečkih dečačića u kratkim pantalonicama već naviklih na šamar, u poređenju sa ovim zlom. Ko da detetu otimaš kinder jaje, bre.

Šta sad da radimo? Nisam više ni ja u pitanju. Najeba ovde i staro i mlado. Sve. Ko god u kući ima televizor, makar ga i negledao. Makar ga nikad ne upalio. Ima da se iz ugašenog ekrana pojavi neumoljiva vaginalna napast -Maja Nikolić i upali televizor da bi nas odmah satrli eskadroni spodoba ekremovsko-ojdanićkog tipa.Ovo je ofanziva ljudi. Otvorila se vrata pakla a đavo na godišnjem. Sve loše i naopako, nakaradno, glupo, licemerno, bahato, bezstidno nagrnulo na male ekrane. Kreče se i kerebeče u sred dana, u po noći. To NATO ne bi odbio. A Srbija mala, nikakva. Kakve šanse imamo protiv takve pošasti.

Ne znam. Nemam pojma. Nama, da kažem odraslima, sa već donekle jasnim aršinima, zdravim uzorima, formiranim pogledima na život  i sve oko njega, nama je ovo odvratno, jezivo, mučno. Ali neće nas puno pomeriti sa već ucrtanog pravca. Mi smo tu manje bitni.

Šta je sa decom koja se rađaju i odrastaju u vreme najcrnje televizijske kuge. Kako ona da se odbrane, kako roditelji da ih zaštite, kako kad se na svakom ekranu makar to bio i displej mikrotalasne pećnice, pojavljuje neki Era, neka Maja, Vendi, Ekrem? Ma više čovek ni na klonju ne može da ode na miru. Sve očekujem da će mi u jednom momentu provaliti u klonju Miki Mećava sa onom belom maramom oko glave, onako u rambo stilu i oteti mi poslednje parče toalet papira iz ruke.

Ej, Miki pa gde će ti duša?