Prva 3D projekcija u Novom Sadu

ruzno al' radi

Genijalno i tako dugo čekano. Jeste da je prva 3D projekcija u Novom Sadu bila „Guliver“ sa Džekom Blekom i da je to ipak više deci naklonjena komedija ali svejedno je bilo interesantno i osvežavajuće. Uz to ove Dolby cvike mi čuče …hm, ko žabi kravata. Sreća što ih nosim samo po mraku.

Advertisements

Čekajući Avatara: Novi bioskop u Novom Sadu

Lep grad Novi Sad. Nije ni mali grad Novi Sad ali nema bioskop. Sramota da ne može biti veća. Naravno u bioskope ne računam konferencijsku salu na SPENS-u u kojoj puštaju filmove za 20o dinara i zovu je bioskop „Vojvodina“, ili nedao nekom bog „Jadran“, muzejski primerak komunističkog bioskopa iz 1956  (tu negde). Ovde se pored maltretiranja čula prilikom projekcije može često pokupiti i neka davno iščezla bolest, duboko skrivena u 2 mm „debelom“ tapacirungu pedesetogodišnjeg sedišta. Ovaj divan ugođaj koštaće vas samo 200-250 dinara. Neprocenjivo.

divan enterijer

Mislim da je enterijer mog stana barem malo prijatniji

Bioskop „Jadran“ u punom sjaju dočekao prvu deceniju 21. veka

Nakon mnogo muke i čekanja beogradska firma Art Vista koja inače gazduje i Roda cineplexom (tkđ. iz Beograda) počela je izgradnju krajnje nadrkanog i super modernog bioskopčića na mestu bivše Arene. Sad se samo treba strpiti dok se isti ne otvori a to je najavljeno za april mesec ove godine.  Nisam po prirodi nestrpljiv ali je dolazak Avatara u 3D tehnici samo produbio moje bolne rane. Opet sam počeo da razmišljam o budućnosti i čekanju da ponovo dobijemo status grada, jer grad i nije grad ako nema bioskop. Tako, sve plačući i grickajći tablu čokolade od 200 g, googlao sam i tražio podatke o rodacineplex-u i maštao kako li će naš bioskop da izgleda. Moram priznati da sam bio impesioniran Rodinom cinebionjom. Wall to Wall platno, dolby digital EX i DTS procesori zvuka, luksuzna IRWIN sedišta, vrhunski projektori i naravno 3D.  Slike govore hiljadu reči.

Valjda će i naša rodica da bude ovakva.

Valjda će i naša rodica da bude ovakva.

Nisam oduševljen – RASPAMEĆEN SAM!! Ovo je svemirski brod koji toliko čekamo da nas spase i odveze na drugu planetu. Beam me up, Scotty! Spreman sam da se uvalim u to sočno sedište i uronim u zvučne i video efekte nove generacije. Dosta je bilo skemlija i hoklica! Hoćemo da osetimo svoje dupe posle projekcije a ne da ceo film provedem prebacivajući oslonac sa jednog guza na drugi i da pola sata posle vršim reanimaciju komatoznog dupeta. O ostalim stvarima ne smem ni da počinjem.

Čekaćemo te nestrpljivo cinerodice. Samo  da od svega ne ispadne prvoaprilska šala.

‘AVARIJA ijopet u NS!!!

Serviseri radi u tri smene

Scenario iz filma „2o12“ nije uopšte tako nerealan. Celu zimu, ‘avarija za ajvarijom. Te crkla struja pa sad ne radi glavni bojler za ceo NS, pa iskočio trafo, pa pukla cev, prevelika potrošnja struje, opšta panika i ludilo, stegao mraz a sneg ne staje. Zavejani smo i nemoćni a tek tri puta sneg pao a temperatura skliznula na svega -10. Evo danas opet opšti haos, skoro ceo grad bez struje i grejanja jer se nešto pokvarilo na elektro mreži pa logično, odmah pukne i grejanje.

Opet ove naše službe iznenadila zima. Hoće zima da iznenadi u februaru. Veći je problem što su i struja i grejanje jako jeftini pa naši proizvodjači istih ne mogu da pokriju ni osnovne troškove. Moraju se za dobrobit svih nas podići cene na realan nivo. Čim skoče cene ima sve da radi kao da je novo. Nikad više nećemo ni čuti za hladan radijator ili ne daj bože za restrikcije. „Plati pa se klati“ više ne važi u modernoj ekonomiji. Sad je ta izreka preformulisana u „Plati mnogo pa se klati bar malo“.

Kako kupiti novi bicikl?

Ako vam je ostao točak, barem nekrećete od nule...

Ako vam je ostao točak, barem nekrećete od nule...

Odgovor je(ako i malo mozga imate) NIKAKO. Samo lud ili ludo bogat čovek kupuje novi bicikl u ovoj zemlji. Ovde nije pitanje dali će ti ukrasti tvog dvotočkaša nego kada će ga ukrasti? Verujte mi, govorim iz ličnog iskustva. Eto baš sinoć su mi ukrali peti po redu “brdski” bicikl. Dobra stvar je što sam posle drugog, odlučio da više nikad ne kupim novi bajs. Od tada mirnije spavam, ne trošim pare na skupu opremu a “kad mu dođe vreme” i kad ga odnesu, ja se malo iznerviram (nekih desetak minuta zamišljam kako sam uhvatio lopova i kako ga polako nabijam na suv kolac a onda mu lomim koščicu po koščicu dok se ne umorim) a potom se pomirim sa činjenicom da ga više nema. Ako mi je kojim slučajem, službovao celih godinu dana, ja sam presrećan. K’o da sam ga vozio ceo život. Ej, godinu dana da voziš bicikl u Novom Sadu, pa to je super. Jednostavno u Srbiji ne postoji mogućnost da sačuvaš bicikl a policija ne može da pomogne i onda je logična stvar da uvek kupiš polovan (do 50 evra) pa dok ti taljiga,taljiga. Kad ga ukradu, a hoće, barem nećeš da se iznerviraš u toj meri kao da si ga platio 200 evrića, koliko košta dobar, nov MTB. Zato pravac na “najlon” i uzmeš jednog polovnjaka pa da zvizdiš od sreće. Mene to ponovo čeka. Ma samo da mi ovaj novi izdrži godinu dana, ima jare da okrenem.

Napomena: Izvinjavam se onima što bicikl voze pet puta godišnje i drže ga na terasi. U tom slučaju bicikl više služi za sušenje veša i ne podleže zakonima ulice (više zakonima terase-„na korman nikada ne staviti više od 6 pari mokrih čarapa“). Na njih se ovaj članak odnosi.

Paperman

Paperman

Paperman

Primećujem u zadnje vreme sve više čudnih ljudi. Uvek je u nas bilo čudaka i ludaka ali u zadnje vreme… Navala. Svuda se pojavljuju. Kao pečurke posle kiše. Nekad pomislim da sam u otkačenoj epizodi Seinfelda. Samo čekam da se pojavi Džordž Konstanca.

Danas sam imao priliku da vidim, skoro pa dodirnem čudnu neku pticu. Vozim se gradskim i razmišljam o ko zna čemu. Poluodsutan, pratim  putnike koji ulaze u autobus i prolaze pored mene, čisto da bi negde držao svoj pogled. Stajemo na stanicu blizu nadvožnjaka. U bus ulazi stariji čovek, u nekim 70-tim, obučen u krakte pantalone i košulju kratkih rukava, sve u bež nijansi. Na naboranom licu, natakarene naočare sa modernim ramom. Dioptrija maksimum trojka (znam jer sam i sam naočarko).

Kreće se polako, od vozača ka sredini polupraznog autobusa. Odjednom, pogled mi privuče beli papirić koji mu štrči iz usta.Prilazi bliže a papir je sve veći i jasniji. To je jebena karta za gradski. Izdvaja se kao prerasli džinovski mladež na nečijem nedužnom nosu.

Eto ti ga na, staje baš pored mene i klimne mi glavom sa sve papirićem u ustima. Alo, deda imaš kartu za gradski u ustima, koji ti je kurac! Tek sad vidim da je on potpuno ignoriše. Namešta kosu I gladi se po bradi, prolazeći rukom pored papirića kao da ga nema. Ljudi okolo gledaju I trude se da ne bulje. Stojim pored njega i mislim – ovo je definitivno skrivena kamera. Bolje da pored mene stoji baba sa šeširićem u obliku penisa u punoj erekciji. Jebem ti, ako mi nebi bilo manje čudno. Stojimo tako jedan pored drugog  više od deset minuta. Paperman i ja a između papir. Ne mogu da verujem. Koja budala bi držala papirnu kartu u ustima deset minuta, pogotovo ako ima toliko džepova kao on? Na celom telu ima barem šest džepova, koji će mu papir u ustima? Počinjem da se smejuljim. Ovo je sigurno skrivena kamera.

Ma da mu kažem? Kako da počnem? “Izvinite, gospodine u ustima vam je karta od gradskog autobusa. Mislio sam da možda niste primetili. Možda Vam se samo tako zalepila za usta…”

Dooobro. Ćutanje je zlato. Tri puta meri a jednom seci I tako to. U svakom slučaju reč mu neću reći. Ćuti I gledaj. Posle još jedno pet minuta stane autobus ali srednja vrata na koja smo trebali da izađemo nisu se otvorila. Paperman pusti svoj oštri hrapavi glas: “Otvaraj srednja,bre!”. Papir je I dalje ostao zalepljen za usnu. Otvoriše se vrata I čovek sa papirnom kartom u ustima sigurnim, otresitim koracima izmaršira napolje. Ruka se približi ustima I dok si rekao “GSP” papir je bio zgužvan I pretvoren u lopticu. Zatim sledi elegantan pokret ruke I zgužvana karta završava na trotoaru. Oko njega najmanje tri kante za smeće.

Misterija rešena. Radilo se o atipičnom slučaju Seljačine-retarda koji više voli da drži kartu zalepljenu za usnu nego da je stavi u džep. Kakav fetiš. A ljudi se čude mazohistima. Pitam se da li posle ručka zalepi salvetu za usnu da mu odstoji tu dok ne ode da kenja?