AUTOMOBILI

Malo je dorađen.

Malo je dorađen.

 

Hmm…izvor nepresušnog zadovoljstva za milione ljudi širom planete, afrodizijak za muškarce, simbol muške potencije i lovarnosti za žene, nedosanjani san za mnoge…a za mene skoro NIŠTA. Dobro prevozno sredstvo. Što ga  manje moram popravljati i održavati toliko je bolje. Najbolje je ono koje još i troši k’o upaljač.

Ne kažem da jednog dana neću spoznati ono što mnogi vide u ovoj korisnoj napravi ali ovog momenta još nisam. Imao sam prilike da vozim i da budem vožen u dobrim automobilima ali nikada nisam osetio tu ljubav prema autu, zvuku motora ili mirisu njegovih presvlaka za sedišta. Adrenalin u velikim brzinama i američke fore da svom automobili nadenete ime tipa Besi, Švarc i sl. zvuče mi interesantno kao i plivanje u bazenu motornog ulja. Ipak svedoci smo da ima dosta ljudi koji žive za takve stvari a to je već ozbiljan hedonizam. Sustina je da sam u ovoj oblasti dosta neiskusan jer sam nekako vođen nezainteresovanošću, eskivirao upuštanje u dublje analize ovog sveta iako sam bio i ostao okružen auto manijacima.

 

Hrana i jeftini gurmanizam

Lepo dekorisan hrana, sigurno je ukusnija nego ona prosto nabačena na tanjir jer  zadovoljava sva čula.

Lepo dekorisana hrana, sigurno je ukusnija nego ona koja je samo nabacana na tanjir jer prosto zadovoljava sva čula.

Sve mi diraj samo klopu ne. Bezgraničan izvor zadovoljstva, odgovorna za nastanak jednog od najsvirepijih tipova sadohedonizma- gurmanizma. Gurmani su po pravilu okoreli hedonisti koji bi prodali rođenu majku za malo uživanja u vrhunskoj hrani. Ovo tvrdim sa velikom sigurnošću jer sam i sam vrlo često dolazio u takvo iskušenje. Za sada sam odoleo ali… Stvarno ne razumem ljude koji ne vole hranu. Ne razumem ni one koji je vole ali ne znaju da se slade istom, da osete to zadovoljstvo koje pruža dobar zalogaj. Kako možeš ceo svoj prekratki život da jedeš pet jela koja su ti “legla” samo zato što se bojiš da ti se novo jelo ne svidi? Od toliko fantastičnih kuhinja, prelepih tradicionalnih i modernih jela koja plene svojim bojama, mirisom, aromom ti antigurmanu jedan, kako možeš da jedeš picu, pljeskavicu, sarmu ,kolu? Nikada to neću razumeti. Znam dosta ljudi koji jedu samo da bi zadovoljili fiziološke potrebe. Jedu nešto, bilo šta od one četiri maločas nabrojane stvari, samo da ne budu gladni. Nakrkaj se pa teraj dalje.

E pa imam novost za vas. Vi ste životinje. Obične zveri koje progutaju svoj plen pa ga onda vare u debelom hladu. Hrana je toliko bogat i širok svet stimulansa za čula da bi mogao da se uporedi sa svemirom i brojem nebeskih tela u njemu. Uživanje u ukusnom, lepo serviranom obroku predstavlja portal, vrata u taj svemir. A svemir ko svemir, trebalo bi mi sigurno barem pet ljudskih života da isprobam većinu jela koja se sama nude. Nažalost mi imamo samo jedan, dakle s naše tačke svet hrane je jedan veliki beskonačni kosmos užitaka. Neću ni da pričam o pripremanju hrane, jer to je posebno poglavlje koje zaslužuje veliku pažnju. Ne, ovde se radi o bogatsvu ukusa, paletama boja, različitim pričama koje prate nastanak tih jela. Pa čak i najjednostavniji sendvič koji pravimo sebi za doručak ili užinu može da bude prava nagrada za čula. Potrebno je samo imati dobru volju, želju. Ali ljudi danas toliko žure da često zaboravljaju za šta žive. Totalna haotična jurnjava za parama ili za golo preživljavanje. Nema sredine. Od ove spoznaje treba početi.

Dakle ako ste srećni naslednik- prebogato arogatno kopile koje ne zna u koje je sve rupe nagurao keš ili ste se jednostavno dobro priženili/udali,  onda su vam na raspolaganju brojni gurmanski bahatluci. Možete  jesti prave bavarske kobasice na Oktobar festu i to umakajući ih u litarske krigle do vrha napunjene najboljim nemačkim pivom. Vecerajte u restoranu na vrhu Ajfelovog tornja a potom obavezno doručkujte u kakvoj gostionici u Provansi. Probajte kafu friško pros(b)ranu iz dupeta divlje mačke, uživajte u rozbifu sa tartufima i vlašcem, drugim rečima putujte i otkrivajte specijalitete za specijalitetom; uronite u bogatsvo hrane i različitosti. Ne štedite se ni malo.

Za nas “malo” nesrećnije, ostaje da zavidimo ovim šupcima ali i da uživamo u hrani na nešto drugačiji način. Počnimo od činjenice da svačija mama kuva dobro. Ovo je skoro sto posto istina i daje nam dve mogućnosti: Prva- uživajmo u hrani koje nam naše mame spremaju, te druga- uživajmo u hrani koje nam mame nekog drugog spremaju. Trudite se da često jedete kod drugih ljudi – prijatelja, rodbine, potpunih stranaca koji vas pozovu na večeru. Probaćete nova jela a možda i uštedite koju kintu. Grebatorski pristup za amaterski gurmanizam.

Na kraju tu je opcija koja se zove “kuvajte sami- tako je još slađe”. Ja sam to shvatio još kao desetogodišnjak i mogu reći da iako tada nije bilo slađe (tačnije često je bilo pregorelo+ gorko) sada je već dugo pravo uživanje.

Zaboravio sam da dodam da barem jednom u tri godine možemo sebi priuštiti da odemo negde na odmor. Tu bih preporučio seoski turizam Srbije kao sočnu destinaciju. Kakve sve đakonije može čovek da proba u selima širom Srbije, ne možete ni zamisliti. Naravno za male pare.

WC – toaletne radosti

Može da se peku i kobaje na štapu -  iz kade!!!

Može da se peku i kobaje na štapu – iz kade!!!

Da odmah razjasnimo stvari: za mene a pretpostavljam i za većinu ljudskog roda kupatilo i wc šolja nalaze se u jednoj prostoriji pa mogu komotno reći da one filmske kvaziburžujske varijante u kojoj su ove dve “institucije” potpuno odvojene neću ni spominjati. To je više holivudski materijal u koji  prosto nisam imao uvida te bi bilo neumesno da ga  komentarišem.

Dakle toalet, WC, klonja, nazovimo ga kako god ali jedno je sigurno – veliki izvor zadovljstva za mnoge od nas. Hteli mi to priznati ili ne, najveći deo ljudske populacije uživa u svakodnevnom kratkotrajnom boravku u ovoj prilično posećenoj prostoriji. Nema tu ničeg lošeg ni uvrnutog. Ne, ljudi jednostavno vole da provedu neke intimne trenutke u prisustvu uglavnom svoje malenkosti,  između četiri zida, dobro obezbeđeni (čitaj zaključani) čineći tu razne pretežno prijatne stvari.

Počnimo od  jutra. Obično kad ustanemo imamo neodoljivu želju da ispraznimo prepunu mokraćnu bešiku koja otprilike jadna jeca i puca od preko noći nakupljene mokraće. To je na prvi pogled neprijatna radnja ali ako malo bolje razmislite videćete da  se ovde krije prava mala hedonistička poslastica. Malo šta se zapravo može meriti sa petominutnim jutarnjim mokrenjem i osećajem blagostanja koji zavlada telom nakon  potpunog istiskivanja te suvišne tečnosti iz prenapregnutog mokraćnog mehura. Ponekad se desi i da se naježim od  zadovoljstva, zatreperim i zazviždim veselu melodiju. Neki su se usudili da ovaj osećaj stave odmah iza orgazma. Možda tu i ima nešto.

Defekacija je druga prilično česta “igra” koja se upražnjava na ovakvom mestu.U narodu, ona je poznatija kao “istovaranje tovara”, “izbacivanje plutače”, “ lansiranje podmornice” itd. U suštini to je jedna, ne baš omiljena, da kažemo nužna operacija istiskivanja polučvrstog i čvrstog ljudskog otpada u kanalizacioni sistem i uglavnom je praćena neprijatnim mirisima i čudnim zvucima koji skoro sa sigurnošću izlaze iz naših debelih creva. Dakle  kenjanje i nije neka hedonistička radnja samo po sebi ali ako mu se pridodaju prateće aktivnosti poput čitanja novina, rešavanja ukrštenice, pisanja memoara, razmišljanja, meditacije, heklanja te telefoniranja, igranja igrica na mobilnom, surfovanja i četovanja onda je to potpuno druga stvar. Tada dobijamo  novu atmosferu u kojoj smrad više nije dominantan. U takvim momentima, pokazalo se, ljudi imaju neverovatnu mentalnu koncetraciju, kreativnost, opuštenost i skoro po pravilu doživljavaju uvek  inspirativne (ali ne i aromatične) zen trenutke. Preporučljivo je dodati male količine osveživača vazduha radi bolje ukupne atmosfere.

Kupanje je definitivno nešto što svima prija (osim ukoliko se kupate sa svojom mačkom). Teško je naći osobu koja neće znati da ceni dobrobit i blagostanje koji donosi pristojan hladan ili topao tuš (u zavisnosti od godišnjeg doba). Verujem da ćete se složiti da posle hladnog i sumornog dana topao tuš (ako potraje dovoljno dugo) prelazi granice čistog uživanja i postaje lekovit. Ali pravi hedonizam osetite tek onda ako imate prostranu komfornu kadu. Napunite kadu toplom vodom i penušavom kupkom, upalite nekoliko mirisnih sveća, pustite neku relaksirajuću muziku i prinesite sebi čašu šampanjca (za nas “prostije” flašu piva) a onda uronite u belu penu pa uživajte dok sve brige ne iščeznu iz glave a stres sa ramena (ili barem dok se vaša koža toliko ne nabora da izgledom podsećate na dvogodišnjeg šar-peija). To je toliko dobro da me je često strah da ne zaspim pod vodom. Ono što prevazilazi  takvu kadu je džakuzi sa minimum dvanaest mlaznica i jedno šest podvodnih lampi. Čovek ,nakon pola sata “džakuzovanja”, prelazi u viši transcedalni nivo i u odeređenom trenetku napušta  telo na nekoliko minuta. Jedini problem kod ovakvih spravica je što se ljudi lako opuste pored gomile mehurića i ubrzo im uopšte ne predstavlja problem da razvežu svoju “pozadinsku mlaznicu”. Takvi hrabri potezi uništavaju uživanje svakom ko se nađe u istoj vodi sem gnusnom počiniocu zločina. Mada priznaću, nekad- kad je za ručak bio recimo dobro zapržen pasulj, nije prijalo čak ni meni samom.

Na kraju treba napomenuti da toaleti često služe da se u njima upražnjavaju razne seksualne aktivnosti, od onih jednostavnijih i bržih do onih za koje je  potrebno imati peraja, harpun, masku za skijanje te ličnog trenera boćanja. Trebalo bi mi  bar jedno stotinak strana da opišem razne kombinacije i mogućnosti ali mislim da je bolje da to ostavim svačijoj mašti na volju.

Događaj:

Posebno interesantna situacija desila mi se kada sam sa četvoricom prijatelja odseo u jednom hotelu. Pošto nas je bilo četvoro smestili smo se u dve dvokrevetne sobe. Kupatila su nam bila lepo sređena, vrlo luksuzno opremljena a deo standardne opreme u ovim modernim čudima bio je i telefon koji je bio zgodno smešten na zidu, nekih 50 cm od wc šolje. Da se naslutiti da sam prvom prilikom kad sam “seo na dasku” pozvao prijatelje iz druge sobe. Jedan od njih se javio, ispostaviće se, tkđ. iz WC-a a nalazio se u potpuno istoj poziciji kao ja. Tako se naizgled neobična situacija za čas pretvorila u interesantno ćaskanje tipa Miranda vs Keri (Seks I Grad) propraćeno povremenim stenjanjem i naprezanjem(sreća smrad se ne prenosi preko telefonske žice). Narednih dana smo često nenamerno ponavljali ovaj ritual a teme naših razgovora postajale su sve kompleksnije (krenuli smo od procene kvaliteta onog što smo tek doručkovali da bi završili na političko-socijalnoj analizi konflikta na Bliskom istoku ).

O javnim toaletima nisam smeo da počnem jer se bojim da bi ušao u novu, izuzetno obimnu granu ovog sporta. Za takvo nešto stvarno nema vremena u kratkom osvrtu na toaletologiju, poput ovoga.

Zadovoljstvima iz klonje nikad kraja, zar ne?

WC, kupatilo i video trake

Povraćaonica  u jednom nemačkom pabu - urađena u neorustičnom stilu.

Povraćaonica u jednom nemačkom pabu – urađena u neorustičnom stilu.

DSC_0536

Da odmah razjasnimo stvari: za mene a pretpostavljam i za većinu ljudskog roda kupatilo i wc šolja nalaze se u jednoj prostoriji pa mogu komotno reći da one filmske kvaziburžujske varijante u kojoj su ove dve “institucije” potpuno odvojene neću ni spominjati. To je više holivudski materijal u koji  prosto nisam imao uvida te bi bilo neumesno da ga  komentarišem.

Dakle toalet, WC, klonja, nazovimo ga kako god ali jedno je sigurno – veliki izvor zadovljstva za mnoge od nas. Hteli mi to priznati ili ne, najveći deo ljudske populacije uživa u svakodnevnom kratkotrajnom boravku u ovoj prilično posećenoj prostoriji. Nema tu ničeg lošeg ni uvrnutog. Ne, ljudi jednostavno vole da provedu neke intimne trenutke u prisustvu uglavnom samog sebe,  između četiri zida, dobro obezbeđeni (čitaj zaključani) čineći tu razne pretežno prijatne stvari.

Počnimo od  jutra. Obično kad ustanemo imamo neodoljivu želju da ispraznimo prepunu mokraćnu bešiku koja otprilike jadna jeca i puca od preko noći nakupljene mokraće. To je na prvi pogled neprijatna radnja ali ako malo bolje razmislite videćete da  se ovde krije prava mala hedonistička poslastica. Malo šta se zapravo može meriti sa petominutnim jutarnjim mokrenjem i osećajem blagostanja koji zavlada telom nakon  potpunog istiskivanja te suvišne tečnosti iz prenapregnutog mokraćnog mehura. Ponekad se desi i da se naježim od  zadovoljstva, zatreperim i zazvždim neku veselu melodiju.

Defekacija je druga prilično česta “igra” koja se upražnjava na ovakvom mestu. U narodu ona je poznatija kao “istovaranje tovara”, “izbacivanje plutače”, “ lansiranje podmornice” itd. U suštini to je jedna, ne baš omiljena, da kažemo nužna operacija istiskivanja polučvrstog i čvrstog ljudskog otpada u kanalizacioni sistem i uglavnom je praćena neprijatnim mirisima i čudnim zvucima koji skoro sa sigurnošću izlaze iz naših debelih creva. Dakle  kenjanje i nije neka hedonistička radnja samo po sebi ali ako mu se pridodaju prateće aktivnosti poput čitanja novina, rešavanja ukrštenice, pisanja memoara, razmišljanja, meditacije, heklanja te telefoniranja, igranja igrica na mobilnom, surfovanja i četovanja onda je to potpuno druga stvar. Tada dobijamo  novu atmosferu u kojoj smrad više nije dominantan. U takvim momentima, pokazalo se, ljudi imaju neverovatnu mentalnu koncetraciju, kreativnost, opuštenost i skoro po pravilu doživljavaju uvek  inspirativne (ali ne i aromatične) zen trenutke. Preporučljivo je dodati male količine osveživača vazduha radi bolje atmosfere.

Kupanje je definitivno nešto što svima prija (osim ukoliko se kupate sa svojom mačkom). Teško je naći osobu koja neće znati da ceni dobrobit i blagostanje koji donosi pristojan hladan ili topao tuš (u zavisnosti od godišnjeg doba). Verujem da ćete se složiti da posle hladnog i sumornog dana topao tuš (ako potraje dovoljno dugo) prelazi granice čistog uživanja i postaje lekovit. Ali pravi hedonizam osetite tek onda ako imate prostranu komfornu kadu. Napunite kadu toplom vodom i penušavom kupkom, upalite nekoliko mirisnih sveća, pustite neku relaksirajuću muziku i prinesite sebi čašu šampanjca (za nas “prostije” flašu piva) a onda uronite u belu penu pa uživajte dok sve brige ne iščeznu iz glave a stres sa ramena (ili barem dok se vaša koža toliko ne nabora da izgledom podsećate na dvogodišnjeg šar-peija). To je toliko dobro da me je često strah da ne zaspim pod vodom. Ono što prevazilazi  takvu kadu je džakuzi sa minimum dvanaest mlaznica i jedno šest podvodnih lampi. Tu čovek ,nakon pola sata “džakuzovanja”, prelazi u viši transcedalni nivo i u odeređenom trenetku napušta svoje telo na nekoliko minuta. Jedini problem kod ovakvih spravica je što se ljudi lako opuste pored gomile mehurića i ubrzo im uopšte ne predstavlja problem da razvežu svoju pozadinsku mlaznicu. Takvi hrabri potezi uništavaju uživanje svakom ko se nađe u istoj vodi sem gnusnom počiniocu zločina. Mada priznaću, nekad- kad je za ručak bio recimo dobro zapržen pasulj, nije prijalo čak ni meni.

Na kraju treba napomenuti da toaleti često služe da se u njima upražnjavaju razne seksualne aktivnosti, od onih jednostavnijih i bržih do onih za koje je  potrebno imati peraja, harpun, masku za skijanje te ličnog trenera boćanja. Trebalo bi mi  bar jedno stotinak strana da opišem razne kombinacije i mogućnosti ali mislim da je bolje da to ostavim svačijoj mašti na volju.

Događaj:

Posebno interesantna situacija desila mi se kada sam sa četvoricom prijatelja odseo u jednom hotelu. Pošto nas je bilo četvoro smestili smo se u dve dvokrevetne sobe. Kupatila su nam bila lepo sređena, vrlo luksuzno opremljena a deo standardne opreme u ovim modernim čudima bio je i telefon koji je bio zgodno smešten na zidu, nekih 50 cm od wc šolje. Da se naslutiti da sam prvom prilikom kad sam “seo na dasku” pozvao prijatelje iz druge sobe. Jedan od njih se javio, ispostaviće se, tkđ. iz WC-a a nalazio se u potpuno istoj poziciji kao ja. Tako se naizgled neobična situacija za čas pretvorila u interesantno ćaskanje tipa Miranda vs Keri (Seks I Grad) propraćeno povremenim stenjanjem i naprezanjem. Narednih dana smo često nenamerno ponavljali ovaj ritual a teme naših razgovora postajale su sve kompleksnije (krenuli smo od procene kvaliteta onog što smo tek doručkovali da bi završili na političko-socijalnoj analizi konflikta na Bliskom istoku ).

O javnim toaletima nisam smeo da počnem jer se bojim da bi ušao u novu, izuzetno obimnu granu ovog sporta. Za takvo nešto stvarno nema vremena u kratkom osvrtu na toaletologiju, poput ovoga.

Zadovoljstvima iz klonje nikad kraja.  :))

Uvod u AAVZSH

Lepote prirodnih sila: nadolazeća oluja

Lepota prirodnih sila: nadolazeća oluja

Već neko vreme kucketam ovaj “vodič”. Kako to pretenciozno zvuči – vodič (ponekad mislim da meni treba pas-vodič za slepe koliko tumaram po mraku ). Niti sam kvalifikovan da nekog vodim, niti je to moja namera ali…

Prosto želim da podelim svoj pogled na život s ostalima koji to mogu i žele da razumeju i eventualno prihvate. Mislio sam da piskaram nekoliko godina pa onda tresnem “na sto” sve odjednom. Shvatio sam da to nije realno ni objektivno jer ja sam piskaralo a ne pisac. Nemam ni želju ni energiju da se posvetim bilo kojem ozbiljnijem projektu duže od dvadeset sekundi (kasnostasna sam karaktera pa se sazrevanje moje ličnosti može očekivati oko devedesetdruge godine). Brzo se „ucrvam“ na stolici i moja pažnja postaje leptir koji leti sa cveta na cvet. Boriti se sa sobom je najteže. Nemam ja goreg neprijatelja od sebe. I tako, odlučio sam da se predam. Moj racio je shvatio da ne može protiv pajaca. Dosta je dve ličnosti u jednoj osobi, ne treba nam i treća (npr. masovni ubica, samoubica, zidar,bolesni pacifista,ludi traktorista, itd. ). Ne treba izazivati sudbinu.

Dakle, od danas pa na dalje, u kategoriji  ANTIOFICIJALNI  AMATERSKI  VODIČ ZA SVAKODNEVNI HEDONIZAM (AAVZSH) pojavljivaće se razna škrabanja o redovnim životnim temama i svemu što mi padne na “pamet”.

Ako neko misli da će se tu naći nešto mudro ili ne daj bože ozbiljno…hm…taj nije pročitao nijedno slovo na ovom blogu. Da ne oduglovačim više, sledi uvod a posle njega: ŽURKA, LUDILO SLOVA I SLOGOVA, nikad viđene rečenice u srpskom jeziku, ma čudo jedno!!!!

Ne. Samo gomile rečenica ujedinjenih u pasuse, zbijenih redova udaraju na sumornu svakodnevnicu naših života i hrabro lome crne oblake pesimistične strane realnosti!!!

Ne, ne, to nije to. Koji trip. Samo mi treba još plašt na leđima i crvene kupaće gaće preko plavih helanki pa da stvarno pomislim da mogu da letim.

Ma samo čitajte.

                                                                                     

                                                                                           Zabeleška autora

Šta je život bez uživanja?

Hedonizam I Hedonista? Koliko sam puta čuo te reči a da nisam imao pojma šta one zapravo znače. Obične prazne reči, dosadni termini koje većina ljudi koristi za opisivanje svoje ličnosti jer je to tako cool. Ljudi misle da je dovljno da voliš roštilj, dobru knjigu i vino pa da se nazoveš hedonistom.

To je tako mnogo više od izjelice i ispibačve koji puno čita. Ni sam nisam shvatio suštinu hedonizma dok nisam ušao duboko u filozofiju života, dok nisam probao mnoge stvari , iskusio život zrelim duhom. Trebalo je da protekne dosta vode ispod mosta da bi se kockice složile i da sve postane bistro kao planinski potok. S druge strane, u ovoj našoj skrhanoj zemlji veliki broj ljudi misli da je to nešto snobovski. Da treba da imaš mnogo debeo novčanik  da bi se “bavio” hedonizmom. Da ti treba puno keša kako bi uživao u dobrim restoranima, hotelima, putovao po svetu, pio skupe koktele, pušio dobre cigare, vozio skupa auta, izlazio u “najjače“ diskoteke.  Hedonizam = Bahaćenje u bogatsvu. Kako je to daleko od istine.

Čovek hedonističkog duha je svaki onaj koji voli da uživa u životu. U dobroj kapljici, u dobrom obroku, u dobroj knjizi, u dobrom filmu ali i u prijatnom razgovoru, u interesantnoj partiji šaha, u šetnji po prirodi, u toploj šoljici kafe, u tihoj noći, u lepoj slici, u čitanju omiljenih novina na terasi u sunčano subotnje prepodne. Živiš da bi uživao. Radiš da bi uživao. A najviše i najlakše se uživa u malim stvarima. Sitnicama koje te svakodnevno okružuju, koje su ti uvek na dohvat ruke. Samo ih treba primetiti. Treba zaustaviti vreme i širom otvoriti oči. Oslušnuti. Na kraju, treba znati uživati. Mora da voliš život i sve što ga čini. Moraš prigrliti prolaznost svog života. Shvatiti kakva si mrlja na ovoj planeti (da ne idemo dalje) te  koliko je tvoj život mali, zamenjiv-koliko zapravo nemaš vremena za žurbu i jurnjavu. Treba prigrliti svaku šansu za prijatan doživljaj makar on trajao samo par sekundi.  Kada to jednom shvatiš sve postaje jasnije jer ako ne budeš spoznao male stvari nećeš videti ni velike. Ako ne uživaš u sitnicama nećeš zapravo ni u čemu iskreno uživati. Proći će ti život u jurnjavi za stvarima koje ili nećeš nikada osetiti ili ako ih pak I budeš dograbio, do momenta kada ih kusaš biće nikakve, bljutave. Možda čak gorke. Tanke i blede. Nevredne onog truda I muke koje si uložio. Vremena koje je nepovratno proteklo.

Hedonisti su uopšteno gledano srećni ljudi. Prihvataju život onakavim kakav on  jeste.  Dobro i loše u njemu. Oni umeju da uživaju u crnom kišnom danu podjednako kao u sunčanju na obali mora. Takvi ljudi su pozitivnog duha a u suštini svoga bića – nepopravljivi optimisti. Pare igraju ulogu i u životu jednog hedoniste ali ne presudnu. Što više novca zarađuje, takva osoba će više trošiti da bi probao nove stvari, uživao više. Ali koliko god imao on će se pružiti u okviru svojih mogućnosti i naravno sve potrošiti na čisto  nerafinisano zadovoljstvo. To ga čini nepobedivim, prilagodljivim uživaocem životnih lepota.

Sve je zapravo u glavi. Koliko samo malo čoveku treba da polupraznu čašu  zameni za polupunu.

Ili…. da čašu zameni za flašu doborog hladnog piva. Sad već govorimo ozbiljno.  :)