ANTIOFICIJALNI AMATERSKI VODIČ ZA SVAKODNEVNI HEDONIZAM- The Početak

Već neko vreme kucketam ovaj “vodič”. Kako to pretenciozno zvuči – vodič (ponekad mislim da meni treba pas-vodič za slepe koliko tumaram po mraku ). Niti sam kvalifikovan da nekog vodim, niti je to moja namera ali…

Prosto želim da podelim svoj pogled na život s ostalima koji to mogu i žele da razumeju i eventualno prihvate. Mislio sam da piskaram nekoliko godina pa onda tresnem “na sto” sve odjednom. Shvatio sam da to nije realno ni objektivno jer ja sam piskaralo a ne pisac. Nemam ni želju ni energiju da se posvetim bilo kojem ozbiljnijem projektu duže od dvadeset sekundi (kasnostasna sam karaktera pa se sazrevanje moje ličnosti može očekivati oko devedesetdruge godine). Brzo se „ucrvam“ na stolici i moja pažnja postaje leptir koji leti sa cveta na cvet. Boriti se sa sobom je najteže. Nemam ja goreg neprijatelja od sebe. I tako, odlučio sam da se predam. Moj racio je shvatio da ne može protiv pajaca. Dosta je dve ličnosti u jednoj osobi, ne treba nam i treća (npr. masovni ubica, samoubica, zidar,bolesni pacifista,ludi traktorista, itd. ). Ne treba izazivati sudbinu.

Dakle, od danas pa na dalje, u kategoriji  ANTIOFICIJALNI  AMATERSKI  VODIČ ZA SVAKODNEVNI HEDONIZAM  pojavljivaće se razna škrabanja o redovnim životnim temama i svemu što mi padne na “pamet”.

Ako neko misli da će se tu naći nešto mudro ili ne daj bože ozbiljno…hm…taj nije pročitao nijedno slovo na ovom blogu. Da ne oduglovačim više, sledi uvod a posle njega: ŽURKA, LUDILO SLOVA I SLOGOVA, nikad viđene rečenice u srpskom jeziku, ma čudo jedno!!!!

Ne. Samo gomile rečenica ujedinjenih u pasuse, zbijenih redova udaraju na sumornu svakodnevnicu naših života i hrabro lome crne oblake pesimistične strane realnosti!!!

Ne, ne, to nije to. Koji trip. Samo mi treba još plašt na leđima i crvene kupaće gaće preko plavih helanki pa da stvarno pomislim da mogu da letim.

Ma samo čitajte.

                                                                                     

                                                                                           Zabeleška autora

Šta je život bez uživanja?

Hedonizam I Hedonista? Koliko sam puta čuo te reči a da nisam imao pojma šta one zapravo znače. Obične prazne reči, dosadni termini koje većina ljudi koristi za opisivanje svoje ličnosti jer je to tako cool. Ljudi misle da je dovljno da voliš roštilj, dobru knjigu i vino pa da se nazoveš hedonistom.

To je tako mnogo više od izjelice i ispibačve koji puno čita. Ni sam nisam shvatio suštinu hedonizma dok nisam ušao duboko u filozofiju života, dok nisam probao mnoge stvari , iskusio život zrelim duhom. Trebalo je da protekne dosta vode ispod mosta da bi se kockice složile i da sve postane bistro kao planinski potok. S druge strane, u ovoj našoj skrhanoj zemlji veliki broj ljudi misli da je to nešto snobovski. Da treba da imaš mnogo debeo novčanik  da bi se “bavio” hedonizmom. Da ti treba puno keša kako bi uživao u dobrim restoranima, hotelima, putovao po svetu, pio skupe koktele, pušio dobre cigare, vozio skupa auta, izlazio u “najjače“ diskoteke.  Hedonizam = Bahaćenje u bogatsvu. Kako je to daleko od istine.

Čovek hedonističkog duha je svaki onaj koji voli da uživa u životu. U dobroj kapljici, u dobrom obroku, u dobroj knjizi, u dobrom filmu ali i u prijatnom razgovoru, u interesantnoj partiji šaha, u šetnji po prirodi, u toploj šoljici kafe, u tihoj noći, u lepoj slici, u čitanju omiljenih novina na terasi u sunčano subotnje prepodne. Živiš da bi uživao. Radiš da bi uživao. A najviše i najlakše se uživa u malim stvarima. Sitnicama koje te svakodnevno okružuju, koje su ti uvek na dohvat ruke. Samo ih treba primetiti. Treba zaustaviti vreme i širom otvoriti oči. Oslušnuti. Na kraju, treba znati uživati. Mora da voliš život i sve što ga čini. Moraš prigrliti prolaznost svog života. Shvatiti kakva si mrlja na ovoj planeti (da ne idemo dalje) te  koliko je tvoj život mali, zamenjiv-koliko zapravo nemaš vremena za žurbu i jurnjavu. Treba prigrliti svaku šansu za prijatan doživljaj makar on trajao samo par sekundi.  Kada to jednom shvatiš sve postaje jasnije jer ako ne budeš spoznao male stvari nećeš videti ni velike. Ako ne uživaš u sitnicama nećeš zapravo ni u čemu iskreno uživati. Proći će ti život u jurnjavi za stvarima koje ili nećeš nikada osetiti ili ako ih pak I budeš dograbio, do momenta kada ih kusaš biće nikakve, bljutave. Možda čak gorke. Tanke i blede. Nevredne onog truda I muke koje si uložio. Vremena koje je nepovratno proteklo.

Hedonisti su uopšteno gledano srećni ljudi. Prihvataju život onakavim kakav on  jeste.  Dobro i loše u njemu. Oni umeju da uživaju u crnom kišnom danu podjednako kao u sunčanju na obali mora. Takvi ljudi su pozitivnog duha a u suštini svoga bića – nepopravljivi optimisti. Pare igraju ulogu i u životu jednog hedoniste ali ne presudnu. Što više novca zarađuje, takva osoba će više trošiti da bi probao nove stvari, uživao više. Ali koliko god imao on će se pružiti u okviru svojih mogućnosti i naravno sve potrošiti na čisto  nerafinisano zadovoljstvo. To ga čini nepobedivim, prilagodljivim uživaocem životnih lepota.

Sve je zapravo u glavi. Koliko samo malo čoveku treba da polupraznu čašu  zameni za polupunu.

Ili…. da čašu zameni za flašu doborog hladnog piva. Sad već govorimo ozbiljno.  🙂

5 thoughts on “ANTIOFICIJALNI AMATERSKI VODIČ ZA SVAKODNEVNI HEDONIZAM- The Početak

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s