Prosto me je sramota

Vodja-Corax

Ustanem rano ujutro, sunce sija kroz okno.

Toplo mi oko srca i ne verujem da je zima gotova.

Otvorim frižider, pa dohvatim onu sapunjaru sa gornje police.

Našao se i poneki kiseli krastavac. Neide baš sa slaninom ali kad nema ništa drugo…

Napucam se fino za doručak. Pogledam kroz prozor kao da još jednom proverim- sunce opet sija.

Lepota jedna. Upalim „kutiju“ da vidim hoću li čuti nešto pametno.

Najviše volim kad čujem nešto inspirativno od naših lidera. Od onih što nas vode kroz trnje do zvezda.

A mi građani Srbije, na našu veliku sreću, stvarno imamo jake lidere. To su prekaljene iskusne vođe . Ti su navikli na najgore uslove. Klesani su u nedaćama devedesetih, u siromaštvu i represiji. Ono jeste, neki od njih su i sami bili deo tog istog represivnog aparata ali su se vremenom promenili. Adaptirali. To pokazuje njihovu širinu i spremnost na sve a sa jednim jedinim ciljem- da Srbiju dovedu do EU i blagostanja koje dolazi sa istom. Kad običan, prost čovek malo zastane pa razmisli, odmah mu se ukaže koliko smo mi srećan narod. Imamo elitu koja je ponikla u bedi , stvarana u uslovima oskudice i tranzicije a opet sad, u ovim novim vremenima, lako se i bez većih problema navikli na dobro i blagostanje. Imaju oni sad puno. Okruženi su svim blagodetima ove zemlje, sve im na raspolaganju. A opet ne žale se ništa. Prihvataju to ćutke. Ni zuc da čuješ. E to je ta adaptibilnost naših vođa. Istu su osobinu pokazali mnogo puta u poslednjih petnestak godina. Ma koliko se samo prelazilo iz stranke u stranku, iz ideologije u ideologiju, iz desnice u levicu, iz konzervative u liberalizam. Nikad im to nije bio problem. Moral i ideologiju su bacali sa strane kao stare okove, jer valja Srbiju iz blata izvući. A fakulteti? Koliko je naših vođa pozavršavalo moderne škole i okitilo se diplomama, doktoratima? Ma nema kod njih zajebavanja , da me izvinete. Ne može neobrazovan ministar ili savetnik biti? Odmah se uskače u fakultetske klupe i uči, dan em noć, pa po skraćenom postupku, kao najnapredniji studenti i sa najboljim ocenama svršavaju. Onda se vraćaju u ministarstva i vode nas u moderni i brzi svet. Samo takvi i mogu da nas povedu napred. Recimo ja ne bih mogao. Kad se samo setim koliko je meni trebalo da škole završim. I ono jeste, spor sam i temeljan a to danas više ne prolazi. Mora da si ko jegulja. Brz i mudar. Srećom takvi su svi naši predvodnici.

I kako onda da ne budem srećan? Kad malo bolje pogledam, pa uperim dvogled u komšijska dvorišta, obrazi mi se zacrvene. Nije to bez razloga. Stid me je iskreno. Sramota me. Sve mi se usijaju obrazi pa pognem glavu i gledam u pod. Uši mi utrnu. U stomaku neki nelagodan osećaj, nekako struni, pecka.

Kako da me ne bude sram pored onih njihovih lidera. Sve slepac do slepca. Jadni ljudi ni ne znaju ko ih vodi. Odoše svi u jendek bez izuzetka. Nesreća velika. Zapitam se šta im bi da ih izaberu? Jesu li ćoravi na oči, ili gluvi ne daj bože? Kud im je pamet bila?

A naši, šta više da kažem a da nisam rekao? Još uz sve i lepi. Onako naočiti, neki visoki, neki niski pa još i sa naočarima. E pa sram me i gotovo.

Imamo bre predsednika republike koji objedinjuje tradiciju proizvodnje vrhunske šljivovice sa Vivaldijem, komentariše po društvenim mrežama putem telefona, ima diplome raznih fakulteta, deli ordenje svakom dobronamernom čoveku koji kroči u Srbiju. Da li treba i da pomenem kakva nam je “prva dama” ? Dragica koja skuplja pare po vazda i sve za nemoćne daje. Naš narod je toliko voli i ceni da je fond po njoj nazvao. Primera radi naše komšije Hrvati imaju Kolindu. Nisu se baš usrećili. Jedino što se kod nje da primetiti je neumesno pregolemo poprsje. Kad staviš Kolindu pored našeg Tome… Ma kako da mi ne bude žao komšija?

Sramota me ponajviše valjda zbog Dinkića. Onakvog stručnjaka vala ni u Beloj kući nemaju. Obama bi ga odavno kupio da može. Eeee ali nećeš kaurine. Mlađa je patriota kakvog nema. Pa on bre i kad nije u vladi, radi za vladu. Opet vuče konce, upravlja ljudima i resursima, planira, projektuje, svira, gura, trpa, diriguje i usmerava. Čudo od čoveka. Petnaest godina ne staje. Ne spava za dobrobit svog naroda. Pa gde to ima? Verujte mi da će on tako raditi do smrti. Čovek je u isto vreme nezasiti radoholičar i patriota do vaznesenja. Blago nama sa njim. Kako ćemo samo napredovati narednih godina.

Neću ni da pominjem Stefanovića, Gašića, Vulina ili ti ne daj bože Vlahovića, Tadića, Pajtića, Đelića, Čedu. Kako se ogrešiti pa ne spomenuti Vujovića i njegovog Malog. Oprostite mi ali ne mogu ih više nabrajati jer danima bih mogao ovako. More ih imamo. Okean čak. Blago nama.

Naš presvetli vođa, naša najveća nada, glavni među jednakima i najsvetlija zvezda srpskog parčeta neba, premijer Vučić, reče neki dan kako mu je pomalo neprijatno koliko nam dobro ide. Skoro pa je zaplakao čovek.

Kad on, takva veličina, jedva suze sudržava kako da ja, običan smrtnik suvih obraza ostanem? Svakoga dana plačem, suza suzu stiže. Sav narod po Srbiji plače, otuda valjda i one poplave.

Prosto nas je sramota.

Advertisements

One thought on “Prosto me je sramota

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s