TV manijak u procepu!

Što je malo, malo je.

Što je malo, malo je.

Kad sam se pre četiri meseca preselio u stan bez kablovske televizije, mislio sam da ću nekako izdržati dvadesetak dana dok mi ne uvedu istu. Posle par dana od useljenja, padne mi na pamet da bih mogao da napravim jedan mali eksperiment- mesec dana, pazite sad…. BEZ KABLOVSKE TELEVIZIJE. Da, da, ljudi  moji , znam da sam hrabar. Prehrabar, čak. Stan je opremljen starim EI Niš tv-uređajem koji je priključen na krovnu antenu. Od kanala posedujem: RTS1, RTS2,TV HAPPY, B92, PINK, TV PRVA. Prosto ludnica.

Moram dodati da sam iskreni i relativno posvećeni tv manijak. Da se ja pitam svuda bi postavio tv uređaje- sem u biblioteku. To dvoje nikako ne ide zajedno. Televizor u dnevnoj sobi, televizor u klonji, televizor u kadi (vodootporan, naravno), televizor u kuhinji, televizor na šporetu i u frižideru, televizor u spavaćoj sobi, televizor na terasi, hodniku, i obavezno jedan u komodici za cipele. Zagovornik sam i zglobnih tv-satova, tv-naočara, te svih prenosivih, mobilnih televizora.  Ipak, za dobrobit nauke i majke naše Srbije (ovo drugo je klasična patriotska fraza koju redovno ubacujem) podneću asketski  život jednog skromnog  tv-monaha. I tako igre počeše…

Ljudi moji ,zla neviđenog.  Upalim tu „kutiju” (kako bi rekla moja baba Zdravka), negde oko jedanaest prepodne i zafoteljim se sa sve šoljom sveže skrčkane kafe. RTS 1 i 2 nude obično Dnevnik, obrazovne emisije o istoriji Beograda, Titu ili kakvu  pristojnu dečiju emisiju. TV Happy šamara od ranog jutra sa japanskim bolesnim crtaćima poput Pokemona i još goreg Bakugana, sve mameći, onim blještanjem i krečanjem, prikrivenog epileptičara u meni. Skoknem li na B92 raspizdi me posred još zdravih nervnih ganglija jebeni “Veliki Brat”. Brzo stisnem dugme na daljinskom- BAM!!  Raspali me u glavu mlađi brat Velikog Brata, govnjiva “Farma”. Parada frikova i debila bludniče nad jadnim domaćim životinjama, koje bespomoćne, ne mogu da se brane. Taman kad misliš da će TV Prva  da izvuče stvar,  ni kriv ni dužan, moraš da proveriš “ Kako vreme prolazi” (u jebenoj Turskoj). Ozgul, Jildran, Gorkun, DŽumbaja, Halima, Ljubima, Orhan i ekipa upoznaće te sa dešavanjima u Istanbulu. Sve se svodi na gomilu brkatih Turčina koji dižu i spuštaju svoje guste obrve dok im žene peru noge u lavorima i ispijaju fildžane kafe po ceo dan, smišljajući spletke i podvale  nekim bezobrazno naivnim likovima. Potom sledi druga turska serija, “Zločin i kazna”, koja je zapravo isto što i prva samo su ovde žene brkate i maljave a muškarci im peru noge i prostiru veš, uz neizostavno ogovaranje i spletkarenje. Na ,nekoj od ovih zločinačkih tv stanica, svakodnevno provejava indijska serija “Mala nevesta”. Jebem li ga, ne znam o čemu se tu radi ali verujem da je pomenuta nevesta još mala, pa čekaju da odraste da je dobro udadu a ona kao neće, nego beži od kuće i pali za Istanbul pa se smuva sa nekim brkatim turčinom ili još bolje turkinjom. Kao šlag na tortu, dođe nam “Bolji život” na RTS-u koji se prikazuje dva puta dnevno a serija se reprizira 64-ti put od svog nastanka. Giga Moravac, Guza i drugari spopadaju me i u snu. Čim sklopim oči, javi mi se  Giga sa šubarom na glavi, maramom i bundom, unezverenog pogleda i znojavog čela – moli da ga ubijem jel ne može više da podnese to bezizlazno repriziranje. Srbija je odavno upala u Zonu sumraka.

Rezultati eksperimenta:

Usled potpune toksičnosti ponuđenog tv programa, zamorče je počelo da čita mnogo više. Bežanje u svet knjige probudilo je određene mentalne sposobnosti koje su do tada bile potpuno zakržljale – sposobnost govora, poznavanje tablice množenja, samostalno razmišljanje.

Ušteda u pogledu potrošnje el. energije nije uopšte zanemarljiva. Radno vreme tv uređaja je za 67% manje te je i račun za struju manji za čitavih 324,56 dinara. Eto keša za tv pretplatu. Dakle ukoliko bi manje gledali televizor, građani Srbije bi uštedeli dovoljno da plate ozloglašenu TV pretplatu i na taj način potpomognu finansiranje javnog servisa Srbije.  Treba biti pošten pa reći da je i taj naš „javni servis“ u poređenju sa drugim gore pomenutim stanicama, i ovako u dugovima, barem pristojniji – što se programa tiče.

Nadalje, verujem da je i  uticaj na zdravlje značajan. Nažalost, nemam nikakav dokaz za tu tvrdnju ali znam da mene leđa  više ne bole pa i da mi je vid osetno nepromenjen.

Naučna pouka:

Kako još uvek nisam uveo kablovsku, jasno je da mi se više svidelo čitanje od gledanja. Sreća tu je i net pa se po potrebi nađe i nešto što mi inače nije dostupno na papiru.  Mada kratkog će to daha biti, verujem. Čim pređem u drugu gajbu pa još kupim neki lep LCD-jčić , biće opet tv perverzija i bahatluka. Još kad „uvedem“ i net na televizor…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s