Samoubistvo aflatoksinom

image

Jebem ti život! Jebeni Balkan! Dokle više ovako? Malo, malo pa neko sranje. Ovih dana, šta god da upalim (od rerne do televizora) neko spominje te aflatoksine. Te ih ima u mleku, te ih nema. Pa ovaj proizvođač ima, a onaj opet ima manje itd. Panika na sve strane. Kažu kancerogena materija, izuzetno opasna. Spominju se razne ostavke, što ministara, što inspektora – doduše ostavke se samo spominju, ko još u Srbiji daje ostavku. Otkaz, sa druge strane, kao termin uopšte ne postoji u državnim službama.

Tako ljudi moji, po vazda. Od jutra do mraka: Ministar Poljoprivredni treba da odgovara! Inspektorat je kriv! Pokrajinski Sekretar P. kaže da je sve otrovano- glave da lete! Društvo za zajebanciju potrošača čas na jednu, čas na drugu stranu. Šeik Bin Zajeb predložio da upotrebimo Alas rakete protiv toksina. Vučić tvrdi da će svi toksini biti pohapšeni i da će im biti suđeno- po zakonu, naravno.

Ja, zbunjeni potrošač, ne znam smem li više piti omiljene mlečne napitke. Kako ću posle doručka na obaveznu toalet-sedeljku bez pola litre jogurta bezbedno smeštenih u moju trbušinu. Mleko bez  kafe ne  mogu ni da zamislim (pošto se moja jutarnja šoljica kafe sastoji 97,46 % od mleka). Znači prestajem i kafu da pijem. Aaaaaa, jebo te toksin!

Nek ide sve u p.m. ! „Odem“ časkom na net i nađem listu sa ozloglašenim toksičnim mlečnim brendovima. Pročitam dve vrste sa najviše aflatoksina i pravac samoposluga. Dobar dan. Dobar dan. Imate mleka? Imamo mleka. Ovog sa toksinima? I tog ako treba komšija, kod nas svega ima. Ništa, dajte dve litre Meglea sa 2,8% mlečne masti. Evo komšo, a što baš tog-ako smem da pitam?  Komšija, kažu da je  eto to od 2,8 % m.m. pomenute mlekare jedno od najbogatijih s toksinima, a ja ne pijem ništa light. Kad pijem s toksinima, hoću da bude u fulu. Pokupim mleko pa kući.

Na kuhinjskom stolu čaša, dve litre mleka-ubice. Sedim za stolom i sipam mleko u čašu. U pozadini filmska muzika iz vesterna. U očima, osetim strah. Napetost u celom telu, a ne ide mi se u klonju. Odlučio sam da se ubijem prekomernom dozom aflatoksina. Popiću obe litre i presuditi sebi. Ne mogu da živim u svetu gde ni mleko više nije sigurno.

Dva sata i dve litre kasnije- trbuh mi izgleda ko tempirana mlečna bomba. Pulsira trbušina podno brade. Izgledam kao da nosim šestorke, možda čak i ceo fudbalski tim sa trenerom i ekonomom i službenicima sa blagajne. Stolica ciči poda mnom. Ustao bih ali ne umem. Jedva uspevam da se spustim na pod. Četvoronoške, pun samosažaljenja, gegam se do dnevne sobe. Uspinjem se polako na trosed i ležem na bok. Upalio sam tv- da gledam nešto dok čekam smrt. Šta ću, neću valjda knjigu čitati? Prođe sat vremena, ništa.Nikakvih siptoma, nema bola samo mi se piša ko nikad pre.

Setim se da sam možda čak i stručan da prosudim i kažem nešto o tom jebenom toksinu pošto sam eto nekad u školi učio o raznim toksinima. Davno beše al’ mora da imam negde knjigu o tome. Procunjam po starim kesama pa nekako nađem, na dva mesta u dve knjige, dosta o gljivicama i njhovim otrovima. Kad sam pročitao, bi mi sve jasno.

Ne samo da neću uskoro na družbu sa pogrebnim službenikom, nego bi mi trebalo barem četiri litre dnevno-svaki dan, narednih deset godina da mi se verovatno nešto dogodi. Odjednom postade mi jasno i otkud tolika odstupanja u rezultatima od laboratorije do laboratorije. Jebeno je to uzorkovati i odrediti tačnu količinu u celokupnom uzorku. Nije lako ni analizirati precizno teško pripremljeni uzorak. Dakle dok to ne odrade neki germani ili japanci, ništa od tačnosti. Mislim da nema čoveka koji se nije dobro najeo ili napio aflatoksina na kugli zemaljskoj. Ima ga oduvek i svuda. Od godine do godine, od suše do kiše, manje ili više. (eto i rime) Dobro, treba ga kontrolisati i ako se koncetracija u proizvodima poveća-povući proizvode i ništa strašno. Ako ko i popije koju litricu „Afla mleka“ više, nije problem, kafa mu neće biti gorča a rak nema da ima. Barem ne od toga.

Posle se setih kako sam pod uticajem medija i panike zaboravio da ima toga i na Zapadu. Pa setimo se samo pre nedelju dana kad se otkrilo kako je cela Evropa jela lazanje sa rumunskom konjetinom, kakva se graja digla. Sve bilo uredno spakovano i prodavano kao govedina. Ko zna koliko je ljubitelja konja povraćalo taj dan kad su saznali da su jeli omiljene životinje, sve cockajući pri tom i ližući prste. Rešilo se i to. Rešićemo se i mi naših muka ali kad ću ja ovo mleko ispišati…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s