Moj Super

Moj Super

Moj Super

 

Preselim se, nedavno, u stan bez veš-mašine. Planirali smo (moja lepša polovina i moja malenkost) da u novoj rezidenciji ostanemo nekih pet meseci pa onda kupimo prnje pa u nove nomadske pohode. Ipak, ne možemo sad da se vratimo u srednji vek i peremo veš na ruke. To bi bilo stvarno previše. Umesto toga odlučimo da se vratimo svega pola veka u prošlost. Nabavili smo mašinu GORENJE SUPERAVTOMAT PS 664 BIO S. Čudo tehnike iz perioda SFRJ.

Neko bi pomislio da smo to uradili zbog cene. Da smo se prodali zbog novca. Kao ova slovenačka starudija košta manje od pedeset evra a iole pristojna nemačka polovnjača barem duplo, te smo se mi odlučili za jeftiniju varijantu. Ne!! Nikada!! Ja sam patrijota do srži. U zavisnosti od slučaja ili potrebe, mogu biti srpski ili jugoslovenski nastrojen. U ovom slučaju jasno je da je u meni proradio SFRJotizam. Nisam mogao da ne kupim Gorenje mašineriju. Šta će meni Nemac? Da neće možda neka nemačka mašina da mi pere veš bolje od našeg dragog Gorenja. Ej, bre. Ma nisam ni razmišljao. Uostalom, iskrenog sam ubeđenja da je u svakoj mašini ili izumu sa prostora titove Jugoslavije utisnut skriveni blagoslov        velikana našega -Nikole Tesle. Ja to vidim kao neki magični pečat nevidljiv nama smrtnicima, Teslina nevidljiva sila ako hoćete koja se brine da nas uređaji verno služe. U starijim aparatima, Teslina sila, bila je toliko jaka da sam nekad sumnjao da se Tesla nekako umnožio pa zaseo lično u svaki od njih.

Bilo kako bilo, superavtomat iz Gorenja, udobno se smestio u mom kupatilu. Komšija koji mi je prodao, dobar čovek i profesionalni majistor za sve kućne uređaje, garantovao mi lično da je mašina odlična i da će da nas služi do smrti. Čije smrti-nisam pitao ali verovao sam da to znači da je sprava pouzdana.

Upalimo prvo veče našeg Supera da nam opere šareni veš. Sve naštimasmo i pritisnemo taster. Upali se slovenačka zver, zavrti se teslina sila, zakuka veš pod takvim pritiskom. Napolje prljavo, unutra čisto i to za neki sat. Malo joj duže treba nego ovim modernim mašinama ali pere samo tako. Potom uključismo beli veš. Radila, kuvala, ispirala, okretala i odjednom stade. Veš u vodi do pola a ona, nesreća ni da mrdne. Dolazi komšija da proveri stvar. Sve je to ok ljudi moji- potvrdi sigurno komša- ali nešto joj zeza programator. Najbolje da vi ne koristite ovo dugme, a ne mojte ni ovo.

Objasni dobri košija sve kako treba te nam održi kratku obuku kako valja sa mašinom postupati. Ima tu nekoliko caka, reče on, ali ti ovako ni jedna nova mašina neće oprati veš. Jeste, mislim se, u pravu je. Treba oko nje malo truda, no svaki trud se isplati.

Vremenom smo ovladali raznim tehnikama i potpuno navikli na našeg Supera. Kad peremo kraći program, dovoljno je tri sata. Mora se malo paziti kad prelazi sa procesa na proces, povremeno dodavati vode iz tuša, ili eventualno ako zaglavi-okrenuti onaj točkić da pređe na sledeći korak. Jednom se možda desilo da je umesto na trideset stepeni pregrejo vodu pa otišla na nekih pedesetak ali smo je na vreme prekinuli. Inače ispratimo je do centrifuge samo povremenim kontrolama a kad centrifuga udari, ukopamo se draga i ja  pa pritisnemo mašinu da nam ne šeta previše. Kad bi ga čovek pustio, otišao bi Super pravac za Sloveniju. Skače i hoda kao na nadrogiran. Sreća, ne traje „vožnja“ dugo.

Problem je, iskreno, kad peremo onaj duži program za beli veš. Pored standardnih sistema praćenja i asistencije potrebno je poznavati sve kritične tačke u procesu kako bi se pravovremeno reagovalo u slučaju kakve opasnosti. Hoće nekad da pređe preko devedeset stepeni, procuri mu voda pa krene po pločicama, centrifugira više put pa skače po kupatilu. Jednom je Super jurno pravo na mene dok sam bio okrenut leđima pa me pritisnuo plehani đavo tik uz kadu. Sreća nisam ni ja lagan pa sam ga,pribravši se, odgurnuo nazad u ćošak. Nema on protiv mene šta tražiti. Malo je nezgodno što mora čovek vazda dežurati uz njega. Tako da kad uključimo veš, neko od nas sedi uz Supera i nadzire ga. Mangup je, hoće prevariti, podvaliti. Zato nema ništa bez nadzora.

Navikli smo i na to. Imamo raspored dežurstava. Kad je ovaj duži program od pet sati, ponesem knjigu i novine, jastuče na wc šolju pa se smestim udobno. Malo čitam, malo pratim. Nekad se prevarim pa se začitam ali nije do sada bilo ozbiljnih posledica. Uveli smo i vajerles pa sad malo surfujem na netu i nadzirem pranje. Znamo mi već šta su mu mogući potezi, pa je Super sad već malo mače za nas.

Jeste da smo morali proći ozbiljnu obuku i da je trebalo vremena dok nismo navikli na ovo čudo stare tehnike. Jeste da pere duže i da je potrebno poznavati ceo proces pranja ali i nadzirati pomno isti. Ipak, ova mašina je postala naš ljubimac. Nema tu čiste nemačke mehanike, bezlične automatike i bolesne preciznosti. Super je sada član porodice.Uz njega se čita, surfuje na netu, pije pivo, jednostavno druži. On ima dušu- pravu slovensku.

Šta bi ja radio sa nekom Siemens mašinerijom koja sve radi automatski na dodir displeja, tačno u sekundu? Ta ne skače, ne curi, ne lupa. Pere sve brzo i  uz minimalni utrošak struje. Pipneš dugme i zaboraviš na  veš jel ga ona sama opere, osuši, ispegla, sortira po boji i vrstama i još skuva ručak. Koji kurac?

Pa nisam ja bre Nemac pa da imam posao i da radim.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s