Poslednji doručak u frizu (da je barem u Parizu)

Bezrazložna slika kelja

Bezrazložna slika kelja

Smak sveta sam dočekao kao i bombardovanje devedestdevete godine – u krevetu, komiran i potpuno nesvestan. Usledio je klasični ritual kasnog doručka uz šolju rtanjskog čaja (ne nisam podlegao pričama o armagedonu, to je samo preventivna kvazi mera zbog brzošireće kvaziepidemije prehlade). Moj unutarnji mir na ovako bitan, da ne kažem presudan dan, prekinuli su revnosni kontrolori gradske toplane. Zvali smo već pet puta u poslednjih godinu dana i nikako da se pojave. Našli sad da mi mere temperaturu  po stanu!?  Pa ovo je možda moj poslednji doručak , majku vam zajebantsku! Šta da radim, služba je služba. Ušli ljudi, izvadili one digitalne merače i očitavaju.

„Ovde je sve po pravilniku.“- prozbori promuklim glasom brkati „majistor“.

„Dnevna soba 19,6 stepeni. Spavaća soba 20,8 i kuhinja isto toliko.“ -dodade njegova mlada koleginica do grla „zapakovana“ u zimske rite.

Prihvatim ja njihovu stručnu analizu i ispratim ih fino napolje, bez kafice i rakije. Mrš more bagro! Nije se meni svađalo inače bi vi dobili i po čašicu čemera, onako na brzaka. Kakav je to pravilnik koji aminuje da građani Srbije dočekaju smak sveta na 19,6 stepeni usred svoje kuće? Eeeeeeej? Jedem onaj doručak umotan u vunene naslage, jedva ruku dignem da ne obrišem tanjir. Pokretljivost tela mi je smanjena za šezdeset procenata. Ličim na predebelu vunenu foku. Ne daj bože da se spotaknem i padnem- nikada više ne bi ustao. Mogao bih  samo da se otkotrljam do telefona i pozovem vatrogasce. Taj scenario me je toliko uplašio da sam počeo da ostavljam hranu po podu u slučaju pada, da imam šta da jedem dok ne dođe pomoć. Nikad se ne zna.

Mogli su barem danas, eto danas da pojačaju one mlake radijatore da se puše u inat armagedonu. Pravi srpski, kvalitetni inat u obliku vrelih grejnih tela a kontra Majama i njihovim bahatim predviđanjima. Šta armagedon? E saš da viš kako se greje na sudnji dan u Srbiji. Kod vas je dnevna temperatura dvadesetpet stepeni danas? E moje Maje, kod nas je u stanovima trideset, zamislite onda koliko je napolju. To je bre ono naše izvorno. Ali ništa od toga. Udarila kriza, pa ni Srbi više nisu Srbi.

Tako sam pojeo ‘ladni doručak u ‘ladnoj sobi. Jedina dobra stvar što nije bio poslednji i što ću po svemu sudeći morati da budžim grejanje s pivo & rakiju. Jeste da je skupo ali barem mi dobrog raspoloženja neće manjkati.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s