Još jedan NORMALAN dan

Bon Appetit

Desilo se sigurno svakom da ustane jedno jutro i krene npr. na posao sa osećajem potpuno bezrazložnog zadovoljstva. Ide ti loše u životu, izgubio si nasledstvo u kladionici, radiš dosadan i smrdljiv posao ali bez obzira na sve, to jedno jutro ništa nije važno. Jednostavno se probudiš, sunce sija, trava raste, a ti nešto kao naspavan (iako si recimo spavao svega pet sati), odmoran, čio, spreman da poneseš sav teret ovog sveta na leđima. Kreneš tako na posao i recimo na putu do kancelarije dok stojiš i čekaš zelenka na semaforu, neki ćelavi debeli izrod od čoveka zapuca se u tvog juga s leđa, onako posred srede. I ništa. U prosečnom, da kažem redovnom danu, izašao bi napolje i nabo ćelavka na koleno a onda bi ga spakovao u auspuh, ali tog veselog divnog dana – ništa.

Izađeš iz auta i dok se on izdire na tebe ti mirno sa osmehom diplomatski rešavaš situaciju: „Nije problem gospodine, ja ću to platiti, kriv sam priznajem. Prišunjao sam vam se od napred nekako slučajno i zapucao svoj gepek u vaš motor. Kad čovek pogreši mora da prizna i plati štetu.“

Stigneš nekako na posao i umesto standardnog svakodnevnog posla računovođe koji se pretežno obavlja na računaru, dočeka te šef sa obaveštenjem da je sistem u kvaru i da su svi iz računovodstva danas prekomandovani u kamenolom da ručno tovare kamene blokove u kamione. Ti ništa, onako u fazonu: „oduvek sam hteo da saznam kako je bilo egipatskim robovima za vreme faraona“. I tako šta god da se desi, bolesni optimizam nikako da se potroši. Nekako ga uvek ima u rezervi. Imam utisak da bih kad bi se našao u avionu koji se strahovitom brzinom survava u Atlantik, stavio pojas za spasavanje, i opušteno nastavio da pijem šoljicu čaja (sa dve kocke šećera) pod sloganom: BITNO JE NEPANIČITI JER TAKO SE GUBI GLAVA.

Šta je to što usred opšteg ludila i crnila, razbija sve negativno i donosi nam talas mahnitog optimizma? Da li je to nešto što prethodni dan pojedemo u supi ili možda glava pušta sebi neke dobre filmove? Kako do toga dolazi?

Nemam odgovor ali bilo bi lepo da ovo postane pandemija ekstremno širokih razmera. Čini mi se da bi svet bio znatno lepše mesto za život.

Ma možda je to od dobrog piva ili dobre vutre…

Advertisements

One thought on “Još jedan NORMALAN dan

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s