Život je prašina na vetru

Ok, znam da je život kurva i da se ceo svoj vek ogromna većina ljudi neprestano bori da izgura svoje ciljeve. To mi ne smeta, to prihvatiš , shvatiš kao realnost i igraš Igru. Čas napadaš, čas se povlačiš, taktiziraš i jednostavno se boriš. I stvari idu svojim tokom. Nekad sporije, nekad brže ali uglavnom idu. Ne bi ni moglo biti drugačije (hej, ipak nas ima „svega“ 6.9 milijardi na ovoj maloj planeti).

Ono što nikako ne mogu da shvatim je ta jebena smrdljiva loša sreća koja obično zadesi najbolje i najpoštenije ljude koje znamo. Nekako su to uvek takvi  ljudi. Pre nekoliko dana u saobraćajnoj nesreći, poginuo je moj poznanik i porodični prijatelj poznat svima kao verovatno  najfinija i najdobronamernija osoba u ovoj smrdljivoj zemlji.  A kako je poginuo ? Vozio je bicikl (kao što vozi svaki  dan, pošto je ceo svoj život bio sportista za primer) i na njega je sa leđa naleteo auto i zbrisao ga na licu mesta.

Ko je taj kreten koji može da vozi auto ne obraćajući pažnju na biciklistu ispred sebe? Poginuo je čovek , obrisan kao mrlja na staklu u samo jednom trenutku. Ni kriv, ni dužan. A bile su još godine i godine života ispred njega. Kakva je to univerzalna nepravda kad greškom nekog kretena, kojem ne bi očigledno trebalo dati ni da gura korpu u samoposluzi a kamo li da vozi auto, nestane čovek za primer, humanista i sportista-ljudina? Zašto ta budala nije ubila nekog lopova, tajkuna, nekog Legiju, Koštunicu, Miškovića? Ne, uvek padaju dobri.

I onda hajde da pričamo o bogu.

Hajde da ne pričamo.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s