Round Tour Filerimos mounten 2010 : Potraga za Krstom

Četiri čoveka, četiri papuče, četiri patike vs divljine.

Kako poći na sladoled u obližnju radnju a završiti lutajući bespućem planine Filerimos puna četiri sata u jebenim papučama u strahu od medveda i krvoločnih veverica.

Osvanuo je sunčan oktobarski dan na ostrvu Rodos, u gradu Rodos, pa samim tim i nekih 3 km van grada Rodosa tj. u hotelu Rodos Star (mislim da nije na odmet spomenuti da je sunčan dan osvanuo i na svim obliznjim grčkim ostrvima, susednoj turskoj obali a verujem da ne bih puno pogrešio ako bih ustvrdio da je slično vreme bilo svuda u primorskom delu bratske nam Grčke. Iako to uopšte nije ni bitno). Na osamnaestom spratu pre 3,7 sekundi pomenutog hotela živela je družina kvazistudenata – konabara iz Srbije. Na poslednjem spratu hotela koji je imao osamnaest spratova bile su prostorije za radnike. Sobe su bile poprilično ružne i sumorne, neudobne ali uglavnom čiste. U prvoj, sa leve strane niskog i mračnog hodnika živela je lejdi Tijana- jedina dama inače potpuno muškog peterca. Njena soba je bila lepa i čista, puna fine kozmetike, s udobnim velikim krevetom i pokvarenim televizorom. Od uređaja posedovala je dva lavora, kuvalo, četiri kašike, šest šoljica i bade mantil. Tijana je bila tiha i povučena osoba i retko je iko mogao čuti sem kada bi spavala. U tim trenutcima glavnim hodnikom odjekivala je gromoglasna  rika koja je bez ikakve sumnje dolazila iz njene sobe. Svi su znali da Tijana hrče.Preko puta nje, s desne strane hodnika nalazila se skučena zagasita ćelija  nerazdvojnog dvojca – Borisa Mojsija Muhle i Dragana The Mudrog. Ova dva momka bili su klasični primer srpskog bratsva. Voleli su se kao da su rođena braća a tako su se i tukli. Mojsije je bio nadasve veseo i živahan dečko, tršave kose i krajnje ozbiljnog pogleda na život. Kod njega nije bilo kašnjenja i lenčaranja ili ne daj bože zabušavanja na poslu. Najviše od svega mrzeo je neodgovorne i rasipne ljude. Jednom prilikom je zaključao sobu i otišao ostavivši Dragana , unutra bespomoćnog i zabravljenog samo zato što je ovaj kasnio dva minuta jer je menjao čarape. Dragan  je s druge strane bio previše opušten i komotan u svakom pogledu. Flegmatičan i nezainteresovan, bez želje za bilo kakvom akcijom često je sedeo na svom krevetu i smišljao razne dosetke. Otuda i njegov nadimak The Mudri, jer je njegov intelekt ukombinovan s nepogršivim osećajem za orjentaciju u prostoru a boga mi i u vremenu, izdizao Dragana iznad drugih, doduše samo na momente. Vrlo retke momente. Jedino što je mudri bezrezervno voleo bio je sport. U svakom mometu bio spreman da se popne na najveću planinu, pretrči pustinju ili pojede giros za 1.80 eura. Zbog toga su ga neki zvali i Pešik što na severno-kavkaskom znači „onaj koji voli giros“. Njihova soba je izuzetno smrdela jer su oni svoje  prljave čarape i cipele držali razbacane po podu  a iz wc-a, iz zapušenog slivnika dopirao je smrad sirove friške kanalizacije.

U sobi do njih živeli su Miljenko Crazydrive  Finac i Debeljko Bačva. Bio je to neverovatan tim. Obojica uredni, jedan precizan, drugi netačan, jedan brz drugi jedva pa spor. Finac je plenio svojim pozitivnim osobinama. Siguran, odmeren, tačan i uvek u perfektno ispeglanoj beloj košulji. On je i na klonju išao u toj košulji. Da budem iskren, za Finca se vezivalo nekoliko glasina . Naime, niko nije znao kako su njegove košulje uvek tako bele, čisto bele i ispeglane do perfekcije. Niko u celom hotelu nije imao tako belu i lepu košulju. To je navelo ljude da pričaju i nagađaju svašta. Jedni su govorili da koristi „Aće“, drugi „Ariel superautomat“, treći „Perwoll“… Pričalo se i da su ga neki videli kako kasno noću, kad svi spavaju, u hodniku pegla svoje košulje, svoje belice, svoje ljubimice. Niko do dana današnjeg nije saznao istinu. Kažu da Finac i danas noću hoda hodnicima hotela u perfektno ispeglanoj beloj košulji.Bačva mu je uglavnom doprinosio time što je večito bio u crvenim mini (skoro pa tanga) gaćama i pio čaj po okolnim sobama. Često znojav, šetao bi u gaćama sa kuvalom u rukama i nudio umornim ljudima prijatan crni čaj i stres izazvanim samim pogledom na njegove bubuljičave noge i rubin crvene gaće. Najveća dilema bila je da li Bačva ima više istobojnih gaća pa ih stalno menja ili uvek nosi iste. Dilema je razrešena kad ga je Mudri video u obližnjoj kineskoj radnji sa čitavom gajbicom crvenih minimalki.Jedina stvar koju je Debeljko voleo više od tih gaćica i za koju je bio spreman da proda celu porodicu  bilo je pivo. Nažalost pivo je bilo zabranjeno za zaposlene i Bačva je morao da se pomiri s tim. Nedostatak piva nadoknadio je konzumirajući  pretežno uvozni holandski sok od ječma.

Bilo kako bilo oni su tu proveli nekoliko meseci radeći u restoranima velelepnog hotela. Tih dana, s kraja oktobra naši junaci imali su dosta slobodnih dana a vreme su ubijali ispijajući čajeve i kafice po celi dan, sedeći u svojim sobama i šetejući se obalom. Jedan dan dok je Tijana bila u šopingu, Mudri, Mojsije, Finac i Bačva, friško razbuđeni pođu do susedne radnje na sladoled i sok. U tom im padne na pamet da malo prošetaju do planine Filerimos udaljene desetak kilometara i vide džinovski krst koji se nalazio na njenom vrhu. Spretno su sračunali da im do tamo treba dva, tri sata lagane šetnje a pošto je dan bio lep a njima dosadno, odlučiše se da krenu. To je posebno obradovalo mladog Mojsija pošto je on među njima bio najveći bogomoljac i iskreni vernik. Veliku podršku pružao mu je Debeljko jer je i on bio grešnik željan da stane pod simbol Svevišnjeg i priđe stadu božjem iskupivši svoje grehe i ostane pred njim razgolićen i  nevin kao jagnje. Finac i Mudri su samo hteli jagnjetinu ispod sača i pivo ali zadovoljili su se dugom šetnjom i sladoledom. I tako, krenuli su naši junaci polako ali sigurno, naoružani sladoledom, dobrim raspoloženjem, neko u papučama, neko u patikama. Na putu do podnožja moćne planine smenjivale su se lepe kućice, vile i vrtovi. Momci su bili potpuno očarani prizorima koji su se prostirali svuda oko njih. Uživali su u dugoj šetnji i isto tako dugim razgovorima i nisu ni primetili kad su već stigli ispod same planine Filerimos. Ispred njih se pružao moderan asfaltni put koji je vijugao po planini kao kakva zmijurina. On je sigurno vodio do vrha ali je ujedno bio i najduži mogući put . S njihove desne strane bio je početak šumskog puta koji se svojim najdaljim krajem gubio u šumi. Činilo se da taj put vodi direktno pod sami krst, nekim prečicama i nekako dijegonalno.Nisu bili sigurni kuda da krenu. Posle nekoliko minuta iz šume banu dva debela nemca sa sve ruksacima i u punoj planinarskoj opremi. Tu na scenu stupa Debeljko Bačva, čovek koji je ubeđen da tečno nabada nemački. Bačva naglo prepreči put germanskim kobasičarima i upita ih da li su bilu na krstu i ima li kakav kraći put kroz šumu. Oni mu rekoše da ima i objasniše kuda treba ići ali  rekoše da će tako obuveni (u papučama ) teško doći do gore pošto se u jednom momentu skreće u šumu i dalje ide neobeleženim stazama koje su poprilično strme. Na to se Debeljko samo nasmeja i išamara jednog od nemaca pa ga baci na zemlju i unese mu se besno u lice: „Znaš li ti đubre švapsko da su naši partizani bosonogi išli po šumama i gorama i pobili sve vaše, mamu li vam vašu!„ Nemci k’o nemci – zanemeše i hrabro pobegoše u pravcu grada. Četvoročlana družina odluči da ide kraćim i težim putem kao što pravi Srbi uvek  rade. Krenuše oni tako i  nedugo zatim primetiše da je put kojim su krenuli sasvim lepo sređen. Dovoljno širok za automobil, posut kamenom tucanikom a prolazio je po samom obodu šume i činilo se da tako ide u krug oko cele planine. Sa njega su se jasno videla druga naselja u daljini, okolna brda i doline.  Ali nigde nije bilo onog krsta ni putića koji bi se sa ovog glavnog odvojio kao vrhu na kojem se nalazio krst. Išle su ove neustrašive delije tako prateći neobičan put sigurno više od sata a put se stalno penjao i činilo se da su dobro pošli. Već je bilo kasno popodne a oni su pešačili satima i satima. Umorni i žedni, bez sigurnosti gde će završiti pribojavali su se da ih mrak ne zatekne negde u bespuću. U jednom momentu Mudri zastade i pogleda negde gore, kao da gleda visoko iznad šume. „ Stoko pa mi smo možda na pravom putu. Na onom vrhu vidi se neki krst.“ –reče Mudri i nastavi „Dobro je, sad znamo da je sve ok. Nastavićemo samo pravo dok ne naiđemo na odvajanje ka tom vrhu. Sad smo konačno dokazali da smo prava „Družina od krsta“ .Svi ga čudno pogledaše ali Mudri je bio u jednom od onih zen momenata kada je stojao sam, nedokučiv običnom svetu. „Ne gledajte me tako! Znam šta pričam. Malopre sam pišao kod jednog hrasta na onom prevoju dole, kad mi je blagostanje prekinuo neki grub glas. Pogledao sam u pravcu drveta i na grani primetio jebenog hobita. Da bre HOBITA! Da skratim priču rekao mi je da smo mi „Družina od krsta“ i da ja kao ono treba da vas vodim pravim putem i tako… Nisam mu verovao pa mi je rekao da nastavim i da ću videti znak koji će nam potvrditi da smo na pravom putu. I gle eno ga krst pederi jedni! Dakle ja vas vodim!!“  Na to se iz opšteg smeha trgnu mlađani Mojsije: „Što baš ti retardu? Zar nije logično da ja povedem? Ne zovu me Mojsije za džabe.“  „Boli me kurac kako te zovu. Ja sam video hobita i meni je rekao. Ja vodim i tačka. Sem toga moraćemo da napravimo podelu na neke uloge, znate ono ko šta radi u družini i  te fore.“ – uzvrati uzvišeno Mudri. Finac i Bačva smiriše Mojsija tako što su mu dali neki izuvijan štap koji su pronašli pored puta i rekli mu da je on veća faca i da treba da bude mudriji od Mudrog, jer pametniji popušta. „Ti mora da si onda Gandalf. Kao duhovni i mudri vođa ekipe. Jedino te jebe što nemaš bradu.“ – reče Debeljko podrugljivo Mudrom. „Ipak slušaćemo te neko vreme da vidimo kako to s hobitom funkcioniše ali ako se pokaže  da si nas zajebao, naćićemo onog hobita i nabićemo ti ga kroz dupe sve do jednjaka. Ali fino.“- dopuni Finac svog bucmastog cimera. „U redu ali moramo sad napraviti podelu u družini. Bez toga to neći ići kako treba“. „Pomeni još jednom podelu i osetićeš u sebi svaku iglicu onog džinovskog bora! Nabiću te na vrh i lagano te špuštati do zadnje grane.“ – doda sad već namrgođeni Debeljko. „ Dobro samo prestanite s tim nabijanjem, osećam se nekako nelagodno od nazad. Onda ajte za mnom.“ – isprsi se Mudri i krenu dalje putem a ostali polako za njim. I tako su pešačili i pešačili. Svo vreme išli su ispod krsta i nekako ga zaobilazili polukružno, u isto vreme shvatajući da su već na pola okružili Filerimos. Puta koji bih ih skrenuo ka krstu nigde nije bilo a mrak je već polako poterao dan. „Ništa od tvog vođstva moj mudriša. Izgleda će hobit danas sondirati tvoju unutrašnjost.“ – reče Finac finim, smirenim tonom. Debeljko i Mojsije radosno protrljaše dlanove i krenuše da traže omalenog hobita po šipražju oko puta. Posle pet minuta Mojsije tužnim glasom reče: „Nema hobita. Šupak je sve izmislio kao što sam i mislio.“ „Ma nisam, kažem vam da sam ga video.“ – reče Dragan. „Ljudi smirite se. Ok je. Nema puta, nema ni hobita. Nastavimo samo ovim glavnim putem što brže i stićemo na put koji vodi do hotela, sigurno. Dovoljno je samo da pratimo pravac, nema tu greške.“ – reče fino  Finac. „Slažem se ali prvo moramo nakupiti dovljno mahovine. Trebaće nam puna kesa.“ –svi priskočiše u pomoć i za par minuta kesa je bila puna k’o bakin špajiz. „Šta ćemo s tolikom mahovinom jebo te?“ – zbunjeno će Mudri.  Debeli ga pogleda oštro i reče: „Nema hobita pa misliš da ti nećemo nabiti ništa u šupak? Zajebao si se Gandalfiiša, i to dobro. Ovo će sve tvoja guza da popase čim stignemo u hotel. Ima da zvaćkaš celu noć!“A onda se nasmeja iz sveg glasa i i dodade opušteno: „Ma zajebavam se budalo. Kontao sam da od ovog sranja napravim neke suvenire za društvo u Srbiji i uštedim koju paru.“Nikom ovo nije bilo previše smešno i ekipa žurno pohita putem koji još uvek nazirao ispred njih. Krst je bio zaboravljen. Uvatiše štraftu i pod budnim okom tek izronulog meseca, ispraćeni lavežom pasa koji je odjekivao u daljini stigoše na asfaltni put. Dalje su nastavili istim i prošli kroz naselja prelepih vila. U blizini jedne takve vile zastadoše da se malo odmore. Bili su umorni, gladni, žedni i iscrpljeni. U pomoć je skočio Finac. Popeo se na zidić koji je odvajao vilu od puta i sa njega dohvatio najbliže drvo narandže. U nekoliko sekundi u njegovoj majici našlo se desetak velikih sočnih narandži. Finac „sleti“ na put i podeli svakom po dva komada: „ Ajde jedite jadnici. To će nas lepo okrepiti.“  Mljackanje i srkanje se čulo do Atine. Kora se jela bez izuzetka. U roku od par minuta ništa nije ostalo sem mirisa sveže „pocepanih“ narandži u vazduhu. „Dobro je došlo Finac. Taman se hteo da vam ponudim onu mahovinu.“  – ubaci Bačva. Mljackavi osmeh osvanu na njihovim licima ali nije se tu dugo zadržao. Jurnuli su po polutmini kao osuđenici na smrt i stigli do hotela za pola sata. Posle tuširanja i kratkog odmora našli su se svi u Bačvinoj sobi. Sedeli su po krevetima i smejali se pričama koje su raspredali o proteklom danu. Bačva postavi ispred svakog šoljicu crnog čaja kojeg je upravo spremio. Popili su čaj i otišli na dugo, zasluženo spavanje.

Sunce je pustilo svoje zrake kroz prozor sobe broj 3 u kojoj su inače živeli Mudri i Mojsije. Mojsijev krevet bio je prazan. Mudri otvori oči a vid mu se odmah zamuti od teške glavobolje i tupog bola koji mu je dopirao iz predela dupeta. Uspravi se polako i shvati da leži u barem pola kese one mahovine koju su juče tako žurno nabrali. Bol iz dupeta je bio sve jači. Pokušao je da ode do klonje ali nije imao snage da podigne noge. Tada je ugledao list papira koji je bio prikačen čiodama na zid. „Prijatelju Mudri, ko veruje hobitu često završi sa pola kese mahovine stešovane u dupetu. P.S. Kad se dobro iskenjaš dođi na krov. Pijemo čaj u tvoje zdravlje a za tebe smo ostavili još koju šolju s praškom za spavanje.   🙂    Družina od krsta “

Naravoučenije: nikad ne veruj hobitu pogotvo ako te zatekne sa  spuštenim gaćama u šumi.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s