GRIPOMANIJA: Kako pobediti svinjski grip

eve vam ga za svaki čvarak mojih predaka

Nisam po prirodi paničar ali kad god upalim televizor, otvorim novine, upalim radio, skoknem na internet, sve bruji od svinjskog gripa. Koga god sretnem na ulici barem onako usput, dotakne se pandemije gore pomenute pošasti.
-Jesi li čuo koliko je već ljudi umrlo? A simptomi? Mnogo su gori od “običnog” gripa. Evo sad najavljuju prvi talas a u februaru drugi. Boga mi biće gadno. –
Na vestima i u novinama predlažu da se nose maske, ne ide na masovna okupljanja, jača imunitet, peru ruke itd. Vidim vrag odneo šalu. Moram se dobro upoznati s ovom tematikom a pre svega sa samom bolesti, jer da bi pobedio protivnika moraš znati sve njegove mane. I tako u napadu blage panike (zatvorio sam sve prozore, maramice u džep, perem ruke na dva sata) sedam u svom dobro izolovanom stanu za kompijuter i krećem da guglam i čitam sve što se na internetu može naći. Nakon nekoliko sati usisavanja informacija, glava mi liču na džinovsku bundevu. Mozak uključio alarm i skriči jadan od muke. Vreme je da popijem čaj i pustim mislima da se presaberu i formiraju nekakvo mišljenje. Skuvam sebi čaj od matičnjaka (tvrdi se da ima pozitivan efekat na nervni sistem i cerebralne aktivnosti) pa zauzmem nešto što podseća na joga položaj za meditaciju. Nakon jedno trideset minuta otpadanja, misli se polako bistre i slagalica se slaže u glavi. Pojavljuju se prvi zaključci:
·    Svinjski grip je grip koji je hit ove sezone.
·    Veruje se da su svinje krive i treba ih sve pobiti.
·    Kupi masku i ne skidaj je ni za živu glavu (s njom i pod tuš).
·    Brzo u apoteku i kupi kilo Tamiflua i pola kile vitamina C.
·    Ne rukuj se sa ljudima svi, su zaraženi. Ne izlazi iz kuće kad ne moraš.
·    Miku (moj verni hrčak) izbaciti na terasu, možda je nešto petljao sa svinjama.
·    Dezinfikovati sve po kući (sem devojke) sa 78 %  etanol alkoholom. Prati ruke čim nešto pipneš.
Ove prve misli ubrzo zamenjuju gomile racionalnih pitanja i odgovora i panika nestaje pred snagom racionalnog uma.
-Zaboravi one gluposti od malopre i sagledaj činjenice.
Prvo, svinjski grip je pogršešan naziv jer ovaj virus sadrži elemente ljudske , ptičije i svinjske influence. Dakle svinje su jadne pogrešno optužene . Šta više do sada nijedna svinja nije obolela od ove bolesti. (dobro, svinje su se izvukle ovaj put ali ih opet čeka kazna za svinjokolj). Drugo, maske ne pomažu gotovo ništa. U Srbiji je za nepunih nedelju dana prodato oko 10.000 maski a fabrika koja ih proizvodi radi u tri smene ne bi li zadovoljila tražnju. Ipak, niko ih ne nosi. Na pitanje novinara zašto ne nose maske, žene uglavnom odgovaraju da se boje da im ne razmaže šminku a muškarci da im je glupo jer ih niko drugi ne nosi. Nema veze, pare nisu bačene. Mogu se koristiti za sprečavanje autointoksikacije prilikom vršenja velike nužde ili za maskenbale gde se svi mogu maskirati u hirurge. Treće batali lekove, tamiflu i ostale stvari. Ostaćeš bez dinara a farmaceutske kompanije će zadovoljno trljati ruke. Bolje kupi limun i narandžu. Četvrto , alkohol nemoj trošiti na dezinfekciju pokućstva nego da malo popiješ, možda se prizoveš pameti ili barem dezinfikuješ ždrelo. Peto, hrčak je glodar što znači da nema ni krila ni uvijen repić, ne grokće, ne pijuče, ne priča, i jedina potencijalna veza s ovim gripom si mu ti moronu i zato ostavi malu životinju na miru.

Ubrzo zatim dolazi upitna faza u naučnim krugovima poznatija i kao upitna faza koja kao što samo ime kaže predstavlja momente kada čovek u nekom polutransu luta u mislima i zatrpava sebe gomilom pitanja na koje pokušava da odgovori. Tu i samo tu nastaju teorije zavere.
-Šta je bre ovo sa ovim virusima i gripom? Svake godine neki novi grip ili boleština imenovana po kakvoj živuljci. Do sada smo imali, hronoliški gledano, bolest ludih krava , pa onda ptičiji grip i sad svinjski. Šta je sledeće? Ovčiji grip, kozije ludilo, ćureća zavist? Meni se čini da se protiv nas okreću one životinje koje najviše tamanimo (čitaj jedemo do iznemoglosti). Što nije bio pseći grip ili recimo mačije bunilo? Konjska mahnitost možda?
Ne, to se neće desiti (s izuzetkom Koreje gde je moguća pojava psećeg gripa ) jer njih ne jedemo k’o blentavi i ne držimo ih na farmama od nekoliko desetina hiljada grla. Ako sam makar malo upravu u budućnosti nam najveća opasnost preti od ribe. Prvi na udaru biće Japan jer oni tamo sirotu ribu jedu u sva tri obroka, i još su toliko prokleti i nestrpljivi da je jedu onako sirovu. E baš će zato da nagrabuse i fasuju npr. Groznicu ribljeg mehura ili pak Kitovu suši-cu. U svakom slučaju ima da ih zvekne jako. Posle se naravno proširi po celom svetu i uskoro eto ti i u Srbiji neke verzije. Naravno doneo Piksi, kad je dolazio iz Japana na godišnji. Onda to malo mutira i pređe u npr. Šaransko besnilo, pošto je kod nas šaran ugrožena vrsta i ako bi nam se neko svetio to je šaran, sto odsto. A to je samo jedna strana našeg menija. Koliko će proći dok i biljke ne izgube živce pa kažu: ”Sad je dosta! Vratimo im za svaku oguljenu bananu, isečenu narandžu, isceđeni limun. Za svakuj jabuku u piti, za svaku šljivu i kajsiju sprženu u vatrama kazana za rakiju! Neka vide malo kako je to kad te neko rastavi na kriške ili te dinsta na vreloj ringli.” I dok si rek’o “keleraba” pojavi se potpuno novi grip tipa A1BN1, koji se sastoji iz kombinacije genoma artičoke, banane i narandže, pa onako svež udari po nama. Mi u Srbiji sa pravom možemo strepeti od krompira ali će zato pirinač razoriti Aziju. Nema tu sumnje ni trunke. Ipak, nama smrtnicima ništa ne ostaje nego da se borimo s onim što nas napada u datom momentu kako najbolje znamo i umemo. Dakle šta raditi po pitanju svinjskog gripa?

Sad mozak ulazi u poslednju fazu analize i donosi pametne zaključke:
-Mora se ojačati imunitet sa pojačanom ishranom i svim prirodnim stimulatorima imuniteta pa ako te kojim slučajem ta svinjska osveta i zakači, lezi i preboli je kao i svaki drugi grip. Ne paniči kao kakva tetka. Ili si lav ili nisi.-

Sad mi je potpuno jasno šta mi je činiti. Jeste da nisam lav ali nisam ni tetka-paničarka  pa mi je to sasvim dovoljno da se priberem i staloženo odem na pijacu za početak. Taman da krenem u nabavku, zazvoni mi telefon i dobijam proveren savet od žene moga oca tj. one koja me rodila da obavezno kupim kapi ehinacee koja provereno pojačava imunitet. Kažu da su sa tom biljkom severnoamerički indijanci lečili sve bolesti i da je ona toliko jaka da ako je redovno piješ nikad nećeš biti bledoliki. Prihvatim savet i krenem na pijacu. Kad sam stigao na onu lepotu od trpeze nisam znao šta bi pre uzeo. Čitao sam da beli luk rešava stvar i da je on glavni za jak imunitet. Kupujem deset velikih glavica i pet veza lista peršuna. Peršun je tu da ga žvaćem kao krava posle nekoliko čenova belog luka. To je jedini način da se neutrališe prijatna tvorovska aroma koja se širi iz usta nakon degustacije belog đavola. Sigurno je da ubija bacile ali ubija i nedužan narod sa njima u paketu pa je peršun tu da mi sačuva društveni život. Sledeći na spisku je limun. Uzimam dvadesetak komada i spremam ih u torbu. Od pomisli na njih promalja mi se kiseo osmeh. A kad smo već kod kiselog ne treba zaboraviti ni dobri, stari, futoški kiseli kupus. Jeste da se malo oseti ali koliko je taj moreplovaca spasao (dobro možda ne baš ovaj futoški…) u kolonijalno doba. Kupim pola kile ribanca i  krenem ka apoteci da uzmem i onu ehinaceu. Kad sam stigao kući trebalo je sve objasniti devojci. Ona se naravno složila (da ja nisam normalan) ali je dodala da obavezno treba piti i propolis te da je on jedan od najboljih imunostimulatora poznatih ljudskom rodu. Takav argument me odmah privoleo da i propolisne kapi uvrstim u svoj dnevni arsenal. Ne smem zaboraviti ni zeleni čaj. On je posebno bitan za imunitet današnjeg čoveka. Njega već imam u kredencu. Sada je samo ostalo da vidim kako se i koliko koja drangulija unosi u organizam i da posvetim ceo svoj dan ispijanju i žderanju kojekakvih bućkuriša.
Dakle, propolis dva puta dnevno po deset kapi. Ujutro i uveče na prazan stomak. Ehinacea tri puta dnevno u čašici vode po trideset kapi. Obavezno da grgoljam i to pre jela. Beli luk minum tri čena dnevno praćeno sa šakom peršunovog lista. Limun piti u vidu limunade dva puta dnevno po pola limuna. Po mogućstvu zasladiti medom. Kiseli kupus, jednom dnevno sa alevom paprikom. Zeleni čaj, tri puta dnevno po šoljica. Piti gorak ili zaslađen medom.

Napravio sam lep raspored i izbacio devojku iz dnevnih aktivnosti pošto nije više bilo mesta. Ona se pobunila pa sam pristao da je tri puta nedeljno ubacim između zelenog čaja i kiselog kupusa i eventualno nedeljom posle belog luka. Videćemo kako će se ona tu uklopiti.
Imam samo problem da uvrstim novu preventivnu meru koju su savetovali lekari a to je ispiranje grla i nosnica slanom vodom. Nažalost, moraću da ustajem ranije da bi sve mere bile sprovedene. A taman sam se ponadao da ću spavati punih pet sati…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s