Paperman

Paperman

Paperman

Primećujem u zadnje vreme sve više čudnih ljudi. Uvek je u nas bilo čudaka i ludaka ali u zadnje vreme… Navala. Svuda se pojavljuju. Kao pečurke posle kiše. Nekad pomislim da sam u otkačenoj epizodi Seinfelda. Samo čekam da se pojavi Džordž Konstanca.

Danas sam imao priliku da vidim, skoro pa dodirnem čudnu neku pticu. Vozim se gradskim i razmišljam o ko zna čemu. Poluodsutan, pratim  putnike koji ulaze u autobus i prolaze pored mene, čisto da bi negde držao svoj pogled. Stajemo na stanicu blizu nadvožnjaka. U bus ulazi stariji čovek, u nekim 70-tim, obučen u krakte pantalone i košulju kratkih rukava, sve u bež nijansi. Na naboranom licu, natakarene naočare sa modernim ramom. Dioptrija maksimum trojka (znam jer sam i sam naočarko).

Kreće se polako, od vozača ka sredini polupraznog autobusa. Odjednom, pogled mi privuče beli papirić koji mu štrči iz usta.Prilazi bliže a papir je sve veći i jasniji. To je jebena karta za gradski. Izdvaja se kao prerasli džinovski mladež na nečijem nedužnom nosu.

Eto ti ga na, staje baš pored mene i klimne mi glavom sa sve papirićem u ustima. Alo, deda imaš kartu za gradski u ustima, koji ti je kurac! Tek sad vidim da je on potpuno ignoriše. Namešta kosu I gladi se po bradi, prolazeći rukom pored papirića kao da ga nema. Ljudi okolo gledaju I trude se da ne bulje. Stojim pored njega i mislim – ovo je definitivno skrivena kamera. Bolje da pored mene stoji baba sa šeširićem u obliku penisa u punoj erekciji. Jebem ti, ako mi nebi bilo manje čudno. Stojimo tako jedan pored drugog  više od deset minuta. Paperman i ja a između papir. Ne mogu da verujem. Koja budala bi držala papirnu kartu u ustima deset minuta, pogotovo ako ima toliko džepova kao on? Na celom telu ima barem šest džepova, koji će mu papir u ustima? Počinjem da se smejuljim. Ovo je sigurno skrivena kamera.

Ma da mu kažem? Kako da počnem? “Izvinite, gospodine u ustima vam je karta od gradskog autobusa. Mislio sam da možda niste primetili. Možda Vam se samo tako zalepila za usta…”

Dooobro. Ćutanje je zlato. Tri puta meri a jednom seci I tako to. U svakom slučaju reč mu neću reći. Ćuti I gledaj. Posle još jedno pet minuta stane autobus ali srednja vrata na koja smo trebali da izađemo nisu se otvorila. Paperman pusti svoj oštri hrapavi glas: “Otvaraj srednja,bre!”. Papir je I dalje ostao zalepljen za usnu. Otvoriše se vrata I čovek sa papirnom kartom u ustima sigurnim, otresitim koracima izmaršira napolje. Ruka se približi ustima I dok si rekao “GSP” papir je bio zgužvan I pretvoren u lopticu. Zatim sledi elegantan pokret ruke I zgužvana karta završava na trotoaru. Oko njega najmanje tri kante za smeće.

Misterija rešena. Radilo se o atipičnom slučaju Seljačine-retarda koji više voli da drži kartu zalepljenu za usnu nego da je stavi u džep. Kakav fetiš. A ljudi se čude mazohistima. Pitam se da li posle ručka zalepi salvetu za usnu da mu odstoji tu dok ne ode da kenja?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s