by

Život je prašina na vetru

Ok, znam da je život kurva i da se ceo svoj vek ogromna većina ljudi neprestano bori da izgura svoje ciljeve. To mi ne smeta, to prihvatiš , shvatiš kao realnost i igraš Igru. Čas napadaš, čas se povlačiš, taktiziraš i jednostavno se boriš. I stvari idu svojim tokom. Nekad sporije, nekad brže ali uglavnom idu. Ne bi ni moglo biti drugačije (hej, ipak nas ima “svega” 6.9 milijardi na ovoj maloj planeti).

Ono što nikako ne mogu da shvatim je ta jebena smrdljiva loša sreća koja obično zadesi najbolje i najpoštenije ljude koje znamo. Nekako su to uvek takvi  ljudi. Pre nekoliko dana u saobraćajnoj nesreći, poginuo je moj poznanik i porodični prijatelj poznat svima kao verovatno  najfinija i najdobronamernija osoba u ovoj smrdljivoj zemlji.  A kako je poginuo ? Vozio je bicikl (kao što vozi svaki  dan, pošto je ceo svoj život bio sportista za primer) i na njega je sa leđa naleteo auto i zbrisao ga na licu mesta.

Ko je taj kreten koji može da vozi auto ne obraćajući pažnju na biciklistu ispred sebe? Poginuo je čovek , obrisan kao mrlja na staklu u samo jednom trenutku. Ni kriv, ni dužan. A bile su još godine i godine života ispred njega. Kakva je to univerzalna nepravda kad greškom nekog kretena, kojem ne bi očigledno trebalo dati ni da gura korpu u samoposluzi a kamo li da vozi auto, nestane čovek za primer, humanista i sportista-ljudina? Zašto ta budala nije ubila nekog lopova, tajkuna, nekog Legiju, Koštunicu, Miškovića? Ne, uvek padaju dobri.

I onda hajde da pričamo o bogu.

Hajde da ne pričamo.

by

Lep dan u klisuri

Brza Nišava

Sićevačka klisura podno Niša, koju  proseca naravno Nišava bila je interesantan prizor za moje oči. Lep prolećni dan samo je upotpunio doživljaj. Srbija nam otkriva svoje lepote gde god pošli, samo treba naći malo volje i vremena.

Novac za ovakve izlete skoro da nije potreban a bogatstvo koje dobijamo svakom novom stvari koju vidimo, makar to bila i stara kuća na nekom proplanku praktično je neprocenjivo. Sem toga, u današnje vreme kad raja nema mnogo novca za ozbiljna putovanja, upoznavanje Srbije može biti pun pogodak. Ja se nisam pokajao.

Kliknite ovde i pogledajte galeriju.

by

Veliki Prasak

Nekako baš na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, ne želeći pri tome da ikog uvredim, postavljam ovaj post koji jednostavno glorifikuje zdrav razum. Danas je “izašao” prvi broj on-line  časopisa Veliki Prasak, glasila Udruženja Ateista Srbije  koji nudi drugačiji pogled na svet oko nas, svima koji ne žele da veruju u ono što im drugi nameću. Dakle, eto odličnog štiva za čitkanje dok se tucate jajima.

Možete ga naći na adresi  www.velikiprasak.com .

Bio sam slobodan da izvučem nekoliko interesantnih citata koje su objavljeni u ovom broju VP-a:

Činjenica da je vernik srećniji od skeptika, nije ništa tačnija od činjenice da je pijanac srećniji od treznog čoveka.
~ Džordž Bernard Šo

Neverovatne tvrdnje zahtevaju neverovatno jake dokaze.
~ Karl Segan

Ako se pročita na pravi način, Biblija je najmoćniji adut ateizma koji se može zamisliti.
~ Isak Asimov

Vi verujete u knjigu u kojoj ima životinja koje govore, čarobnjaka, veštica, demona, štapova koji se pretvaraju u zmije, gorućih grmova, hrane koja pada s neba, ljudi koji hodaju po vodi i raznih drugih čarobnih, apsurdnih i primitivnih priča, i kažete da smo mi oni kojima je potrebna pomoć
~ Mark Tven

Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban? Onda nije svemoguć. Da li je sposoban, ali nije voljan? Onda je zloban. Da li je voljan i sposoban? Odakle onda zlo? Da li nije ni voljan ni sposoban? Zašto ga onda zvati bogom?
~ Epikur

Religija je uvreda ljudskog dostojanstva. Sa ili bez religije, imali biste dobre ljude koji čine dobre stvari i zle ljude koji čine zle stvari. Ali da bi dobri ljudi činili zle stvari, potrebna je religija.
~ Stiven Vajnberg

Budući da je očigledno nemoguće da su sve religije u pravu, najrazumniji zaključak je da su sve pogrešne.
~ Kristofer Hičens

Dve ruke koje rade mogu učiniti više nego hiljadu sklopljenih u molitvi.
~ Nepoznati autor

by

Muzičko gnezdo

Šta si to u meni našla moja mala grlice?

Izađem neki dan u dvorište u nameri da u miru popijem čaj i prelistam novine na mojoj omiljenoj baštenskoj stolici, kad krajičkom oka primetim grlicu kako sleće pod krov šupe nekoliko metara udaljene od mene, tik uz zvučnik sa kojeg se širio Čolin zavodljivi glas: ” Ti živiš u oblacima mala…”

Ne budem lenj, donesem merdevine i popnem se čak na četvrti stepenik. Imam šta i da vidim. Na širokoj gredi, desetak centimetara od poprilično glasnog zvučnika (naravno kineske proizvodnje) simpatična grlica svila je gnezdo. Svila ga i zalegla na jaja a muzika joj ni najmanje ne smeta. Gleda me mirno sa izrazom čuđenja, onim njenim crnim okicama kao da misli : “Šta se ovaj medved uspeo uz merdevine? Što blene tako u mene k’o neki junac?”  Potom se vratila svom svetu melodije i toplih jaja.  Mogao bih se zakleti da je nekoliko minuta klimala glavom u ritmu muzike koja se bezobzirno širila sa ćaletovog improvizovanog kineskog razglasa potpuno imuna na prisustvo predebele ljudske prilike na krivim merdevinama.

Siđem dole s nevericom na licu, zadovoljan što imam nove muzički nastrojene komšije. Sednem polako na svoju stolicu, otvorim novine i nastavim svakodnevnu tradiciju ovaj put srećniji nego inače. Pa nema svako grlicu koja “klima” uz  Čolu.

by

Ponovo gostuje cirkus!!!

Cirkus Serbano ponovo među nama

Ne čini se da je bilo tako davno kad je poslednji put kod nas gostovao predizborni cirkus i nešto sumnjam da se narod puno uželeo nove predstave ali eto nje ipak. Predizborna godina , godina parada, karnevala, proslava prepuna vrhunske zabave za široke narodne mase. Tu se ne štedi i ne gleda u dinar, sve mora da bude maksimalno.

Na nama je samo da nađemo dobro mesto, opustimo se i uživamo u predstavi jer ćemo je videti hteli ili ne hteli. Nije to ni tako loš program. Šarolik je i interesantan , ima tu smeha, suza, glume, pesme, igre… A tek atrakcije, ih pa tu bude svakakvih čuda. Recimo ove godine je hit Čovek koji ne jede, ne pije i sedi na stiroporu. To stvarno želim da vidim, samo se bojim da na kraju ne pojede stiropor. Tu je i  Čovek sa hiljadu lica (hiljadu stranaka) koji je poznat po tome što skoro svaki ciklus menja ime stranke i ko bajagi program i narod uvek “nasedne”. Niko ne zna kako to čini ali na kraju Mlađa  zasvira pobedničku pesmu. Pa onda “Lepi i žute zvezde”-oni su poznati uglavnom po “jakom jeziku” jer mogu da pričaju bajke  deset godina bez prestanka,  zatim trupa ustavnih akrobata “Koštunove mačke”,  pa “Šešeljeve kamikaze”, “Čedevara i drugari” itd. Ovaj naš cirkus na momente više liči na crtani film te me nimalo ne bi iznenadilo kad bi se sledeće godine za govornicom skupštine naše voljene našao Duško Dugouško sa zelenom šajkačom krivo nasađenom između ušiju i tražio poreske olakšice na proizvodnju i prodaju šargarepe dok mu iz gornjih skupštinskih klupa dobacuje Pepe le Tvor, zakleti liberal dok sedi pored Čede sa sve crvenom maramom oko vrata. U jednom momentu ispod Duška protrčava Brzi Gonzales uzvikujući “ariva, ariva” a za njim kasneći ,i  u punom trku, na govornicu naleće mačak Silvester (poznat po otvorenim simpatijama prema Voji i  DSS-u) praveći ogromnu buku. Cela sala prasne u smeh a predsednica Slavica udara srdito čekićem u želji da smiri masu: “Red, red! Molim vas  poslaniče Brzi vratite se na svoje mesto a vi Silvestere prestanite da vijate kolege poslanike po sali.” Mada priznaću, ja bih tada prvi stalno pratio skupštinske prenose i verujem da bi fudbalska Liga šampiona konačno dobila ozbiljnu konkurenciju a deci Srbije bi detinjstvo bilo mnogo veselije i lepše.

Bilo kako bilo, pred nama je vreme razbibriga i uživanja pa kad je tako, idemo do kraja, za sve novce! Ionako su naše.